Dr Kerol Dvek tvrdi da budućnost čoveka zavisi od vrste razmišljanja koje ćemo usaditi detetu, odnosno da li će to biti „razmišljanje uspeha” ili ustaljeni način razmišljanja.
Kada očekuju bebu, mnogi roditelji će pročitati razne knjige do kojih dođu – kako podizati dete, kako izbeći zamke roditeljstva, opasnosti koje vrebaju i tako dalje.
Ali, malo je onih koji pročitaju knjige koje govore o tome kako pomoći deci da budu uspešna u budućnosti.
Ustaljeni način razmišljanja podrazumeva da su naš karakter, inteligencija i kreativnost statični, s obzirom na to da je to u prirodi čoveka.
Razmišljanje koje vodi do USPEHA se ne plaši izazova i poraz ne vidi kao dokaz gluposti i neuspeha već kao odskočnu dasku za razvoj i nove mogućnosti.
Od načina našeg razmišljanja u životu zavisi i naša sreća i uspeh.
Ovde su jednostavni primeri kako da se napravi razlika između ove dve vrste razmišljanja. Hvalite trud a ne pamet i talenat.
Dete čita knjigu
Ustaljena reakcija – „Što si ti pametan!“
Reakcija uspeha – „Divno je što čitaš knjige i mnogo toga ćeš korisnog još naučiti čitajući knjige! Preporučiću ti one koje sam ja čitao, pa ako budeš zainteresovan možemo kasnije razgovarati o sadržaju knjige koju smo obijica pročitali! “
Dete je brzo sakupilo slagalice
Ustaljena reakcija – „Šta si pametan! Ti sve znaš kako treba da uradiš!“
Reakcija uspeha- „O, to je previše lako za tebe, moram da ti dam komplikovaniju slagalicu. Siguran sam da ćeš uz veći trud uspeti da rešiš i težu slagalicu!“
Dete je dobilo 4 na testu:
Ustaljena reakcija – „Dobio si 4 na testu? Dobro, dobro.“
Reakcija uspeha – „Dobio si 4 na testu? Verovatno ti je tema bila nerazumljiva. Kladim se da kada budeš sledeći put rešavao test nećeš napraviti iste greške i sigurno ćeš dobiti 5! “
Čini se da je razlika u komunikaciji skoro nevidljiva, ali ovakav način razgovora može imati ogroman efekat.
Kada hvalite dete ne hvalite njegovu pamet ili talenat već hvalite njegovu marljivost i upornost. Dete treba da shvati da nije čudo od rođenja ali da radom i istrajnošću može mnogo da postigne.
I propusti i neuspesi – to je normalno. Kada dođe do neuspeha detetu treba objasniti da su i neuspesi i porazi deo života i reći mu da, da ne postoje neuspesi, ne bismo umeli da se radujemo uspesima.
Dr Dvek i njene kolege sproveli su istraživanje na ovu temu: dve godine su učenike sedmog razreda testirali. Učenici kojima su usađivanji ustaljeni načini razmišljanja (ustaljena reakcija) kod njih je primećena potreba da se dokazuju pred drugima, a njihovo ponašanje je imala za cilj eliminaciju drugih.
Deca sa načinom razmišljanja rasta speha(reakcija uspeha ) nisu se plašili neuspeha, njihovo glavni pravilo je da treba učiti u svakom slučaju i po svaku cenu.
Ovakav pristup detea će pomoći da dete lakše podnose iskušenja života i da zna da za uspeh nije dovoljna samo pamet i talenat već rad i upornost. Dakle, razmislite o tome šta je korisnije za vaše dete. Ovo je zaista važan deo obrazovnog procesa, i ne sme se zanemariti.
Izvor: vospitaj.com