Из Министарства просвете лансирани су бројни предлози измена Закона о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ), које многима из струке „звуче” као покушај државе да у новој школској години просвету стави под контролу и предупреди „таласања” и протесте којих је било у последње две године. Нова решења сужавају простор за активизам ученика у школи и учешће родитеља, појачавају систем контроле и санкционисања, прети се суспензијом лиценце и већи је утицај руководства школе на положај наставника. Синдикати у образовању тврде да о већини измена нису били благовремено информисани из Министарства, да је Нацрт писан “на брзака” и да је недоречен. Изостала је шира јавна расправа, будући да је одржана само једна, у Београду 5. августа, и то уз ограничени број учесника. У Форуму крагујевачких школа су за одбацивање Нацрта и нови текст. Забрињава их што се предложеним изменама непосредно мењају права ученика и родитеља, положај наставника и начин на који се у школи остварују учешће, слобода мишљења и професионална самосталност.
„Сматрамо да предложене измене нису само очекиван одговор на потребу за унапређивањем образовног система, већ да у великој мери делују као репресиван одговор на друштвена дешавања и протесте који трају скоро две године. Посебно забрињава утисак да се предложеним решењима настоји ограничити утицај ученика, родитеља и запослених у образовању на живот школе, али и њихово право да слободно изражавају ставове о питањима од значаја за друштво”, наводе у Форуму крагујевачких школа, пишу Крагујевачке.
По оцени Форума улога школе не може бити сведена само на реализацију наставног програма, већ је она место у којем се развијају критичко мишљење, слобода изражавања, одговорност и активно учешће у друштву.
– Посебно забрињавају решења која могу створити страх код наставника и професора да јавно изнесу професионални или лични став о друштвеним питањима, као и решења којима се ограничава могућност ученика и родитеља да учествују у животу школе и изнесу своје мишљење, каже за „Крагујевачке“ члан Форума, професор Ненад Ђурић.
Он подсећа да су измене закона покушаване и током мандата претходна два министра просвете, али предлози нису добили подршку.
– Сада, после готово две године снажних друштвених и студентских протеста, поново се приступа изменама закона, и то изменама које у значајној мери јачају контролу и одговорност, а сужавају простор за учешће и изражавање ставова. Наш је утисак да се оваквим приступом шаље порука да су наставници, професори, ученици и родитељи који су током претходног периода јавно изражавали неслагање са политиком власти постали непожељни учесници у јавном и образовном простору. Уколико се закон користи за ограничавање њиховог права на учешће, критичко мишљење и слободно изражавање, онда он престаје да буде инструмент унапређивања образовног система и постаје средство за контролу, каже Ђурић.
Коме прети суспензија лиценце
Члан 149 Нацрта закона уводи нови основ за суспензију лиценце наставнику, васпитачу или стручном сараднику који „не остварује образовно-васпитни рад, ни након писаног упозорења директора“. У Форуму објашњавају да се ради о суспензији лиценце наставника без претходне независне стручне процене, чиме се повећава утицај директора на статус наставника.
– Лиценца је доказ професионалне оспособљености наставника. Суспензија је веома озбиљна последица по професионални статус. Зато није добро да се таква мера заснива пре свега на процени директора, без претходне независне стручне процене и јасних критеријума. Ово посебно може бити проблематично у ситуацијама када постоји спор између наставника и руководства школе, каже Ђурић.
Он наводи да ако, на пример, наставник сматра да постоји оправдан разлог због којег не може да реализује наставу или је у спору са директором око начина реализације рада, мора постојати независан механизам који ће утврдити чињенице.
– Не сме бити довољно само да директор каже да наставник „не остварује образовно-васпитни рад“. У супротном, наставник може бити стављен у положај да страх од суспензије лиценце утиче на његову професионалну независност и спремност да укаже на проблем, објашњава Ђурић.
Нека решења „дрмају” и положај запослених на неодређено време. Предвиђен је нови механизам преузимања запослених којим су, поред запослених за чијим је радом престала потреба и запослених са непуном нормом, обухваћени и запослени на неодређено време са пуном нормом који се не налазе на листама. За спровођење поступка министар образује посебну радну групу и радну подгрупу, које могу доносити одлуку којом се запослени упућује на слободно радно место ради преузимања.
– Оваква одредба доводи у питање правну сигурност наставника који има уговор на неодређено и пуну норму, јер се и он изричито уводи у систем преузимања, иако није проглашен технолошким вишком. Посебно је проблематично што закон не прописује довољно јасно ко чини радну групу и подгрупу, по којим критеријумима се бирају њихови чланови, ко контролише њихов рад и на који начин запослени може да оспори њихову одлуку. Такође није довољно јасно да ли је за преузимање наставника који има пуну норму неопходна његова изричита сагласност, објашњава Ђурић.
Он наводи да је ово је посебно опасно у ситуацијама када постоји спор између наставника и руководства школе.
– Чак и ако није предвиђено као казнена мера, могућност да наставник буде упућен у другу установу, уз недовољно јасне критеријуме и процедуру, може имати ефекат застрашивања и утицати на спремност наставника да укаже на неправилности или заштити своја права. Зато би законом морало јасно да се утврди ко одлучује, по којим критеријумима, уз какву контролу и какву правну заштиту има запослени, као и да ли је његова сагласност неопходна за прелазак у другу установу, прецизира Ђурић.
Сужена права ученика
Више предложених решења смањују простор ученика, родитеља и запослених за учешће, одлучивање и слободно изражавање ставова о животу школе. За Форум су посебно спорне измене којима се сужава право ученика на удруживање и учешће у раду школе. Важећи закон изричито наводи право на слободу удруживања у различите групе и клубове, као и организовање ученичког парламента, али у Нацрту је предвиђено само право на организовање и учешће у раду ученичког парламента.
– Ако група ученика жели да организује клуб или иницијативу која се бави неким питањем школског или друштвеног живота, треба да има јасно загарантовано право да то учини, под условима који важе за све. Не треба да зависи од тога да ли ће руководство школе такав облик организовања прихватити. Сматрамо да школа треба да буде место на којем се ученици уче демократском учешћу, а не место на којем се њихово организовање ограничава само на један формални облик, каже Ђурић.
Предвиђено је и да представници ученичког парламента учествују у раду школског одбора само у одређеним случајевима и на позив председника, чиме се њихово садашње право претвара у могућност која зависи од одлуке других.
– Ово више није исто право. До сада су ученички представници имали право да присуствују раду школског одбора, а сада се њихово присуство условљава проценом председника одбора и позивом. Другим речима, ученик више не долази зато што има право да учествује, већ зато што је процењено да треба да буде позван, сматра Ђурић.
Ако школски одбор расправља о питању које ученици сматрају важним, а председник процени да то није тема из надлежности ученичког парламента, представници ученика могу остати без могућности да присуствују и изнесу свој став.
„Рез” у Савету родитеља
Изменама закона се смањује се и репрезентативност Савета родитеља, будући да сва одељења више не би имала свог непосредно изабраног представника. Према важећем закону, у Савет родитеља бира се по један представник сваког одељења, док Нацрт предвиђа да Савет родитеља има осам чланова у основној школи, односно највише 15 чланова у средњој школи, без обзира на то колико школа има одељења.
У Форуму кажу да Нацрт не прописује довољно јасан и проверљив поступак избора којим би се обезбедило да сва одељења буду стварно и равноправно заступљена. Део начина избора препушта се уређењу установе, што оставља простор да се у пракси различито одређује ко ће добити место у Савету. Сужавају се и надлежности Савета родитеља, па уместо да разматра важна школска документа и планове, он би се са њима само упознавао, чиме се учешће родитеља у животу школе своди на мању меру.
– Разматрати значи активно учествовати у расправи о неком документу, док „упознати се“ може да значи само бити информисан о његовом садржају. На тај начин родитељи од активних учесника постепено постају они који се углавном обавештавају о одлукама школе.Зато сматрамо да треба задржати постојећу репрезентативност Савета родитеља, односно представника сваког одељења, као и његове стварне надлежности, каже Ђурић.
За Форум је посебно спорна и могућност кажњавања родитеља за „ометање остваривања образовно-васпитног рада“, јер тај појам није довољно прецизно одређен. Када се уз нејасно дефинисану забрану предвиди и новчана казна до 150.000 динара, отвара се простор за различито и произвољно тумачење.
– Да ли је ометање само физичко спречавање наставе? Да ли је то гласно понашање? Да ли је протест родитеља испред школе? Да ли је изношење критике о раду школе? Да ли је захтев родитеља да добије објашњење од директора? Закон који предвиђа високу новчану казну мора бити потпуно јасан,сматра Ђурић.
Он истиче да ако родитељ дође у школу и захтева разговор са директором због начина на који се поступа према његовом детету, он не сме да буде у страху да ће његово инсистирање бити протумачено као „ометање рада“.
– Посебно је важно да се ова одредба не претвори у средство којим ће се критика рада школе или неслагање родитеља са одлуком школе кажњавати, оцењује Ђурић.
Цео текст: Крагујевачке