Скупштина Србије усвојила је недавно Закон о родној равноправности, који, између осталог, садржи одредбе о равноправности у језику. Међутим, лингвисти из Одбора за стандардизацију српског језика САНУ сматрају да су оне у супротности са целом историјом норме српскога књижевног језика и да се равноправност полова у реалности постиже другим механизмима, а не граматичким инжењерингом.
– Закон о родној равноправности подразумева директивну језичку политику, тј. наметање језичких облика несвојствених творбеносемантичкој структури српскога језика (као нпр: водичица/водичкиња, ватрогаскиња/ватрогасиља, психолошкиња, вирусолошкиња, филолошкиња, боркиња…, а шта тек рећи за бекицу – „жену бека“, центархалфкињу или центархалфицу?!) или пак лексичкосемантичкој структури српскога језика (нпр.: да ли је академкиња „жена академац“ или „жена академик“, да ли је тренерка „жена тренер“ или „спортска одећа“, да ли је генералка „жена генерал“, „генерална проба“, „генерална поправка“ или „генерално чишћење“, односно: како гласи облик за „жену носача/носиоца“: носилица/носиља/носиљка; а за „жену дописника“ – дописница, или за „жену говорника“ – говорница, и да не набрајамо више – наводи се у саопштењу Одбора за стандардизацију српског језика.
Какве би последице имало мењање стандарда српског језика у корист родне равноправности, питали смо проф. др Срету Танасић, дописног члана АНУРС и председника Одбора за стандардизацију српског језика.
– Мењање стандарда предвиђа рушење српског језика и на њему заснованог културног и националног идентитета који су стварани од пре и после Светог Саве, целе наше традиције, погледа на свет и породицу који су изграђивани и кроз наш живот у српској православној вери, вероватно и мањинске језике и културе у Србији и њихов развој у складу са њиховим верама. Најављују и да жене које не желе да се таквим именовањима издвајају морају то јавно саопштити, дакле: ставити себи на руку Давидову звезду – истиче проф. др Танасић.
Милунка Савић не боже бити „боркиња“
Он каже „преораће гробља и све упокојене жене покрстити својим именовањима, па нпр. Милунка Савић не би била жена војник с највише одликовања у Великом рату у Европи, него боркиња“.
– Све живе жене ће без питања означити називима које стварају језичким инжењерингом јер не желе да чекају да језик у складу са својом структуром и законима ствара нова наименовања за нова звања, како је једино могуће. Укидају генеричке, уопштавајуће појмове па ћете сваки пут писати: новинари и новинарке су о томе известили, ученици и ученице су полагали испит, путници и путнице су чекали аутобус. И сви тако, сваки пут и у свим текстовима.
Род у језику није исто што и пол у природи
Др Марина Спасојевић, виши научни саветник са Института за српски језик каже да се, нажалост, нови Закон о родној равноправности грубо обрушава на граматички систем српског језика.
– Прво, род у језику (мушки, женски и средњи) представља граматичку категорију и није исто што и пол у природи. Свака именица има род, а пол се очитује код људи и не чак код свих животиња. И именице које означавају предмет као камен, кућа, дрво имају род у језику, али не и пол, те се не остварује непосредни паралелизам између рода и пола. Када је о називима занимања, титула, вршиоцима радње и сл. реч, мушки род је неутралан. Том речју се означава пре свега сегмент стварности, а није акценат на полу: новинар, учитељ = особа која се бави одређеним позивом. Друго, српски језик је кроз читаву своју историју „родно осетљив“ јер поседује механизам грађења именица женског рода према именицама мушког рода, као старац : старица, Србин : Српкиња, па тако и новинарка, учитељица итд. Неоправдане су тврдње да се за жене користе именице женског рода за занимања, титуле и сл. која се налазе ниже на друштвеној лествици као помоћница, чистачица и сл. (имамо, рецимо, и домара и чистача). Наспрам парова слуга: слушкиња, роб : робиња стоје парови краљ : краљица, војвода : војвоткиња, владар : владарка. И тачно је да су краљица, војвоткиња, владарка испрва биле супруге, али развој друштва кроз историју казује да су оне и вршиле те функције, дакле, имале иста права и обавезе као мушкарци (краљица Елизабета, Катарина Велика, кнегиња Милица).
Надам се да нећемо добити ђакињу
С друге стране, наводи наша саговорница, имали смо, рецимо, везиље и коваче, што је све одраз стварности датог тренутка да су неке друштвене улоге била резервисане за мушкарца или за жене.
– У почетку је био само ученик, а онда му се придружила ученица, као и учитељицу учитељица, али ђак је и дечак и девојчица (надам се да нећемо добити ђакињу/ђакицу!). Треће, закон о родној равноправности се усредсређује само на именице, али род је обличка категорија коју имају и друге врсте речи, придеви, заменице, глаголи итд. Ми смо се огрешили о закон, али не и о норму када кажемо да су се наши министри и министарке састали јер смо употребили заменицу и глагол у мушком роду. То је један од доказа да у граматици мушки род није обележен, да је обједињујући. Како бити доследан до краја?! Можемо рећи наши министри и наше министарке, али шта ћемо са глаголом? Можемо написати састали/састале, али како ће то неко саопштити у вестима?! Овим се граматичка структура српског језика разара јер то даље утиче на слагање речи у реченици, распоред речи итд. Језик је раслојен и у разговорним језику, неформалном говору живо се користе именице као професорка/професорица, докторка (лекарка), математичарка, кандидаткиња, шахисткиња и сл., али нема потреба за тим да се ове речи нормирају и граде речи за назива занимања, титула и сл. који ће одражавати паралелизам родова на нивоу језичког стандарда, који би се законом регулисао и санкционисао.
Српски језик има, дакле, потенцијал и користи га када је потребно, али не треба га злоупотребљавати да би се испунила некаква форма.
– То би био вештачки утицај на развој језика, а о последицама би се тек могло разговарати. Равноправност полова се постиже у реалности другим механизмима, а не граматичким инжењерингом. То што ће на дипломи или другом документу женске особе бити употребљен назив занимања или титула исказана именицом женског рода не значи да ће јој то обезбедити уживање права (запослење, звање), за то се мора постарати држава.
Аутор: Виолета Недељковић
Извор: Жена Блиц