На Сајму образовања EDUFair већ неколико година за редом бира се најбољи наставник у Србији. Избор се организује тако што предлоге шаљу ученици који и гласају. Веће школе, самим тим, имају бољу шансу да наставник из њихових редова добије награду, јер је већи број ученика који могу гласати. Али, не буде увек тако. Ове године је награду добила Маја Мердовић, наставница енглеског језика из Београда.
З портал Блиц она говори о томе шта за њу ова награда значи, али и како би образовни систем у Србији требало да изгледа.
– Ова награда ми значи много, баш зато што долази од ђака. Заиста се потврђује моје основно животно начело, форма ме уопште не интересује док није испуњена суштина, а она потврђује да је то што сам желела дошло до деце са којом сам радила. – каже Маја Мердовић, наставница енглеског језика из Савремене гимназије у Београду и додаје да је захвална, али да за себе не мисли да стварно најбоља.
Сматра да има доста колега који су „испод радара“, који не могу да дођу до изражаја.
– Сматрам да би било добро да наставници кроз своју каријеру добију могућност да прођу кроз што више различитих категорија, да искусе рад у различитим условима. Поред тога, сматрам да би било здраво да се наставници тестирају на сваких пет година. Не да скупе оних фамозних 100 поена кроз семинаре и радионице, него заиста, да буду мотивисани да се унапређују у смислу компетенција – сматра Маја Мердовић.
Како каже, мисли да би то било подстрек на целоживотно учење, које је важно за сваку професију, а камоли за ову.
Када је реч о употреби мобилних телефона, ова наставница каже да би њен савет био да се помиримо с тим да су уређаји сад део свакодневице и да се усмеримо ка томе да су и мобилни телефони наставно средство за рад.
– Наравно, не на сваком часу, не можемо сада играти игрице на енглеском језику сваки час, да банализујем. Било који предмет да предајете можете то да искористите. Ви ако желите да будете успешни у било ком послу, а нарочито када радите с људима, увек морате да можете да се ставите у ципеле оног другог. Шта он очекује од мог часа? Да сам ја сада ученик од 16 година и да ми је осми час енглески, шта бих ја волела да чујем? Шта би то мене заинтересовало? И онда је лако. Ако сам ја зацртала да ћу данас радити најтежу граматичку јединицу и очекујем да на седмом или осмом часу њихова концентрација буде пуна и да једва чекају да чују нешто што просто ја морам да испуним, нећемо постићи неки успех. Боље да осмислим интерактивне вежбе и да им то градиво предочим на другачији начин – поручује она.
Покажите поштовање па ћете га и ви добити
– Сваки професор и просветни радник би својим ученицима требало да се наметне знањем, личним примером и поштовањем. Ви морате и да покажете поштовање да бисте га добили. У једној техничкој школи, где су све ученици махом мушке популације, мој главни изазов био је да са тада двадесет и три године завредим њихово поштовање, да заиста схвате о чему се ради. Покажете поштовање, оно се врати. Покажете ентузијазам и он се врати – њен је савет.
Маја додаје и да је просвета као лов у мутном и сад треба да пливате у некој води која захтева много администрације и притисака са свих страна, (не)разумевање родитеља, деце – а од вас се очекује да образујете читаве генерације.
– Држава не препознаје значај просветног радника. Просветни радник је као једно старо куче кога више нико неће. Деца су се изиграла и хајде сада да га дамо, па заврши на улици. Нико не препознаје функцију просветних радника који најчешће више времена проводи са вашим дететом него ви сами. Уз дужно поштовање и част изузецима, просветни радник често боље познаје и осећања и навике вашег детета него ви сами – кажа Мердовићева.
Цео интервју: Блиц