Питање за родитеље: Ваше дете има контролни задатак за који је напорно радило. Долази и пролази дан теста. Да ли чекате резултат, коначну оцену да бисте детету честитали (и отишли на сладолед да прославите) или то чините одмах након самог теста?
Питање за директоре и лидере: Ваш запослени много и напорно ради на пројекту. Да ли чекате резултат тог напорног рада да бисте препознали и наградили труд?
Ако је одговор на неко од ових питања ДА, размислите о томе да промените стратегију.
У свом говору на Универзитету Стенфорд, директор Гугла Sundar Pichai рекао је једну ствар коју су показале и године истраживања људске мотивације – награђујте труд, не резултате.
Оно о чему је говорио зове се унутрашња мотивација. Ово значи мотивисање деце (или људи) да раде нешто због тога што уживају у изазову, у самом процесу рада или им је једноставно занимљиво. Буђење интересовања за одређену тему, насупрот раду да би се добила награда или избегла казна.
Другим речима – резултате представите као готово неважне.
Ово можда не звучи здраворазумски. Јер, на крају крајева, шта нам вреди труд ако он не донесе резултате?
Ипак, размислите поново. Ценећи труд уместо резултата, ево шта ћете постићи, а ваша деца (или запослени) биће вам на томе захвални.
Смањићете прокрастинацију
Кад вас ка циљу воде награде које чекају након оствареног резултата, то је екстерна (спољашња) мотивација. То значи да је мотив који стоји иза одређеног труда или добијање неке спољашње награде (бонус, нови телефон или играчка) или избегавање казне.
А оно што се показало је да је оријентација на резултате заправо врло погубна за продуктивност на дужи рок.
Екстерни стандарди спрам којих меримо своју вредност обично су постављени од стране друштва. Па тако, кад себи поставимо неки циљ и планирамо кораке да стигнемо до њега, можемо лако упасти у замку тежења ка савршенству, онаквом каквим га је друштво описало. И та тежња, труд, потреба да достигнемо резултате који се од нас очекују, повезана је са депресијом, анксиозношћу и смањеном вероватноћом да ће потражити помоћ у случају да им затреба.
Све су ово непријатна осећања. И шта радимо да бисмо их избегли? Прокрастинирамо.
Ваши запослени (и деца) ће размишљати шире
Кад се уважава труд, а не само резултате, склонији смо да прихватимо неки ризик.
Тако се рађају иновације.
А зашто? Кад се наша способност и успех не цени према постигнутим резултатима, имамо више самопоуздања да повучемо неке кораке који нас могу одвести до нових сазнања и нечег јединственог.
Кад нисмо притиснути циљем да остваримо неки задат резултат, већа је шанса да ћемо бити мотивисани жељом да урадимо нешто ново, боље, другачије, без страха од неуспеха.
Ваши запослени (и деца) биће и остаће мотивисани
Када нас на послу мотивише бонус, а у школи награда за петицу, живот постаје једначина – уложи X труда, добијаш Y награду. Проблем са оваквим приступом је што он заобилази потребу за интроспекцијом. А баш то је место где настаје магија, где стварамо сјајне ствари.
Дакле, ако се запослени и деца усмере ка постављеном циљу и по принципу штапа и шаргарепе мотивишу да ка њему иду, готово је сигурно да ће им промаћи сјајне ствари које би могли да постигну када би се осмелили да пробају нешто на другачији начин. А ако ценимо труд, дајемо шансу сјајним умовима да раде фантастичне ствари, а не само оне циљеве које смо им поставили.