Pitanje za roditelje: Vaše dete ima kontrolni zadatak za koji je naporno radilo. Dolazi i prolazi dan testa. Da li čekate rezultat, konačnu ocenu da biste detetu čestitali (i otišli na sladoled da proslavite) ili to činite odmah nakon samog testa?
Pitanje za direktore i lidere: Vaš zaposleni mnogo i naporno radi na projektu. Da li čekate rezultat tog napornog rada da biste prepoznali i nagradili trud?
Ako je odgovor na neko od ovih pitanja DA, razmislite o tome da promenite strategiju.
U svom govoru na Univerzitetu Stenford, direktor Gugla Sundar Pichai rekao je jednu stvar koju su pokazale i godine istraživanja ljudske motivacije – nagrađujte trud, ne rezultate.
Ono o čemu je govorio zove se unutrašnja motivacija. Ovo znači motivisanje dece (ili ljudi) da rade nešto zbog toga što uživaju u izazovu, u samom procesu rada ili im je jednostavno zanimljivo. Buđenje interesovanja za određenu temu, nasuprot radu da bi se dobila nagrada ili izbegla kazna.
Drugim rečima – rezultate predstavite kao gotovo nevažne.
Ovo možda ne zvuči zdravorazumski. Jer, na kraju krajeva, šta nam vredi trud ako on ne donese rezultate?
Ipak, razmislite ponovo. Ceneći trud umesto rezultata, evo šta ćete postići, a vaša deca (ili zaposleni) biće vam na tome zahvalni.
Smanjićete prokrastinaciju
Kad vas ka cilju vode nagrade koje čekaju nakon ostvarenog rezultata, to je eksterna (spoljašnja) motivacija. To znači da je motiv koji stoji iza određenog truda ili dobijanje neke spoljašnje nagrade (bonus, novi telefon ili igračka) ili izbegavanje kazne.
A ono što se pokazalo je da je orijentacija na rezultate zapravo vrlo pogubna za produktivnost na duži rok.
Eksterni standardi spram kojih merimo svoju vrednost obično su postavljeni od strane društva. Pa tako, kad sebi postavimo neki cilj i planiramo korake da stignemo do njega, možemo lako upasti u zamku teženja ka savršenstvu, onakvom kakvim ga je društvo opisalo. I ta težnja, trud, potreba da dostignemo rezultate koji se od nas očekuju, povezana je sa depresijom, anksioznošću i smanjenom verovatnoćom da će potražiti pomoć u slučaju da im zatreba.
Sve su ovo neprijatna osećanja. I šta radimo da bismo ih izbegli? Prokrastiniramo.
Vaši zaposleni (i deca) će razmišljati šire
Kad se uvažava trud, a ne samo rezultate, skloniji smo da prihvatimo neki rizik.
Tako se rađaju inovacije.
A zašto? Kad se naša sposobnost i uspeh ne ceni prema postignutim rezultatima, imamo više samopouzdanja da povučemo neke korake koji nas mogu odvesti do novih saznanja i nečeg jedinstvenog.
Kad nismo pritisnuti ciljem da ostvarimo neki zadat rezultat, veća je šansa da ćemo biti motivisani željom da uradimo nešto novo, bolje, drugačije, bez straha od neuspeha.
Vaši zaposleni (i deca) biće i ostaće motivisani
Kada nas na poslu motiviše bonus, a u školi nagrada za peticu, život postaje jednačina – uloži X truda, dobijaš Y nagradu. Problem sa ovakvim pristupom je što on zaobilazi potrebu za introspekcijom. A baš to je mesto gde nastaje magija, gde stvaramo sjajne stvari.
Dakle, ako se zaposleni i deca usmere ka postavljenom cilju i po principu štapa i šargarepe motivišu da ka njemu idu, gotovo je sigurno da će im promaći sjajne stvari koje bi mogli da postignu kada bi se osmelili da probaju nešto na drugačiji način. A ako cenimo trud, dajemo šansu sjajnim umovima da rade fantastične stvari, a ne samo one ciljeve koje smo im postavili.