Nemoj ovo, nemoj ono, nemoj sada, nemoj onda, pazi – pašćeš, pazi – nemoj… Koliko samo često u jednom danu na ovakav način korimo svoju decu? Verovatno mnogo puta jer ne želimo da nam se deca udare, da padnu, da zaplaču … a time ne samo da im ne damo da budu deca već im ne dopuštamo da razvijaju svoju inteligenciju!
Reč je o najbalnijim dečjim porivima – kada se popnu na krevet deca bi da skaču. „Ne, nemoj da skačeši – pašćeš, uništićeš krevet, odmah siđi!”
Deci je dosadno i baš bi se rado malo vrtela oko svoje ose. „Vidi mama, ha ha, vrtim se, jeee” … „Prestani odmah, zavrteće ti se, pašćeš“… I skačemo odmah na njih da ih zaustavimo, i naravno, odvrtimo!
Jedan od primera je i onaj kada roditelji šetaju sa svojim detetom uz cestu, a ono uporno odlazi na rub i balansira, uprkos svim silnim upozorenjima kako bi ga mogao zgaziti auto.
Ili – dete otupljeno sedi u fotelji ispred televizora, pa počinje lagano da lupa nogom po rubu, pa još, pa jače i još jače. I naravno, odmah ga neko opominje. „Zašto lupaš nogom, nemoj to da radiš, molim te”.
Ili još gore, dete u fotelji počinje da se ljulja i lupa glavom u naslon. Dosadno mu je, a roditelj na takvu akciju već pomišlja da dete možda nije baš svoje. Da nije normalno, jer ko bi normalan lupao glavom u naslon sve jače i jače! A ono zapravo samo zamišlja neku svoju imaginarnu liniju i odbija se od nje da bi je opet dosegnulo. Kada mu dosadi, ono svoju liniju pomeri malo više i počinje udarati još jače. U tom trenutku u detetovom telu se aktiviraju svi mišići i to ne samo fizički, već te radnje radi mozak koji pomiče i kontroliše mišiće što je dodatna stimulacija za razvoj neurona u mozgu. Neurona koji se, uzgred rečeno, najbrže razvijaju do sedme godine života.
I tu leži čitava fama, a pojašnjenje smo našli kod najpametnijih stručnjaka – članova Mense.
Inteligencija naime ne zavisi samo od broju neurona – odnosno, ona nije uzrokovana samo genetskim potencijalom već i važnim vezama između neurona – takozvanim sinapsama koje se razvijaju samo do detetove sedme godine života. Razvijanjem neurona, održavajući neurone živima, i stvarajući nove veze između njih povećava se sama inteligencija deteta. Drugim riječima – mozak koji je stimulisan prirodnim dečjim „nestašlucima” ne dozvoljava izumiranje neurona!
Dakle, kada mozak ima više neurona, logično je i da je pametniji od onog čiji neuroni izumiru. A oni izumiru ukoliko se mozak ne trenira – ukoliko se ostavi ispred televizora, tableta, monitora, da polako upija informacije bez ikakve fizičke (re)akcije. I to je celo objašnjenje (ne)inteligencije!
Postoji i čitav niz drugih primera tipičnih grešaka modernih roditelja i verujemo – voleli biste da znate gde još grešite. Pa spomenimo još neke najbanalnije.
Pre nego što se beba rodi, uređuje se njegova/njena sobica ili kutak u kojem će prvih nekoliko meseci beba boraviti. Biraju se boje – nežno plave, nežno roze… A zapravo, kako kažu u Mensi, bebi u tom razdoblju treba šarenilo! Nežne boje ne samo da neće primetiti (posebno onih prvih par nedelja kada još ni ne vidi dobro) i takva dosadna slika u bebinom mozgu neće stimulisati ništa jer nema nikakvog kontrasta!
Beba raste pa mama i tata počinju sve više da je dižu – uz obavezno držanje glavice tako da beba često nema ni milimetar prostora da je pomakne unazad. A to je isto velika greška jer bi glavica trebalo držati skroz lagano kako bi beba imala mogućnost da jača mišiće i razvija važne neuronske veze u svom mozgu. Kod tako malih beba, što je takođe velika greška, mama uglavnom pazi da bebu diže nežno i ljulja je nežnim pokretima i sva se uznemiri kada tata to radi malo grublje i malo žešće. A upravo je to način da beba (naravno, ne treba je tresti i bacati u vazduh) počinje da uči aktivnije pokrete kako bi njen mozak počeo brže da stvara sinapse i prilagođava se pokretima kakve će i sama uskoro počinjati da pravi.
Roditelji jako često greše i ako svojoj bebi ne daju da puzi po neravnim terenima (isključivo u sterilno čistoj sobi!) jer beba svojim dlanovima opipava i time razvija važne centre u svom mozgu. Nakon toga sledi geganje, hodanje, skakanje, vrtenje – pokreti koji stvaraju gomilu novih sinapsi. Pa tako opet dolazimo na početak ove priče.
Znate li da se rotacija oko svoje ose smatra jednim od najkomplikovanijih pokreta i da dete tom radnjom od koje se moderni roditelji toliko groze, ne stvara samo nove sinapse već i jednu sasvim novu percepciju sveta. Nije lako zavrteti se i pritom ne pasti, ili pasti pa se odmah pokušati orijentisati u prostoru. Deca tako razvijaju svoj mozak da istovremeno održava ravnotežu, uključuje sve mišiće u telu i još pomaže da dete brže percipira i prepoznaje svet oko sebe te brže razmišlja i brže zaključuje!
Kod ovog primera možemo istaći i ono famozno prevrtanje i kačenje naglavačke, kada nemali broj roditelja skače misleći da će se detetu sliti sva krv u mozak i onda će… Šta? Onda će dijete lepo malo percipirati svet naglavačke, pa malo normalno.
Umesto najnovijeg tableta, kupite im udobne patike za trčanje!
Svi ovi primeri govore u stvari samo jedno – pustite svoje dete da se samo snađe i da samo izmisli što kompliciranije radnje. Tako će razvijati svoj mozak, samo dokučivati koliko može i šta sve može i nemojte ga sprečavati u radnjama za koje VI mislite da ne može izvršiti. Deca su dorasla mnogočemu, samo ih upravo roditelji najčešće koče u tome misleći da dete to jednostavno – ne može. Pada li ikome na pamet da ne pošalje dete u školu misleći da ono nikada neće naučiti razlomke jer je sada tako malo? Sigurno da ne.
Hoćete li pustiti svoje jednoipogodišnje dete da se samo penje toboganom? Ne? Da? – Da! Stepenicu po stepenicu! Ono to može, ali mu dajte da samo gura svoje granice. Tako će najbolje i najsigurnije naučiti.
Zato umesto tableta ili televizora uz čiju će pomoć deca možda ranije naučiti neka slova, dajte im prostora, izvedite ih napolje gde će mozak bolje raditi i razvijati sinapse. Dajte im udobne patike da trče, skaču i vrte se i tako će njihov mozak s navršenih osam, devet, deset godina imati bolje mogućnosti razumevanja i zaključivanja pa će slova i razlomci biti mnogo lakše zapamćeni i shvaćeni.
Jer nakon te famozne sedme godine, kažu Mensovci, već će biti pomalo kasno.
Izvor: index.hr