Šta je besplatno? Samo ono što je najveće, najlepše i najvažnije.
Budni su oni koji vole. Još spavaju oni koji su voljeni.
Niko nema više od jednog života. Ali ima mnogo onih koji, pored svoga, troše i nekoliko tuđih života.
Život prolazi, a mi ne znamo šta bismo s njim. Mrzi nas ili ne umemo da živimo. Najradije bismo ga ustupili nekom drugom i uživali gledajući kako je lep naš život kad ga drugi žive.
Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite – možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide.
Vi vredite samo onoliko koliko ste drugima potrebni.
Tako je malo ljubavi među ljudima. Ko ume da voli, ne bi trebalo ništa drugo da radi.
Za život je potrebno malo. Za nesrećan život traži se mnogo više.
Mlade vaspitačice u beogradskim obdaništima pričaće deci i ovog jutra bajke. To su setne priče o tome – šta se stalno dešava princezama, a nikad vaspitačicama.
Ima velike sirotinje među našom decom, kojoj, sem para, roditelji ništa nisu mogli dati.
Volite svoju decu i kad su kriva, jer će ih život kažnjavati i kad nisu.
Blago babama i dedama koji imaju unuke. Teško nama koji imamo decu.
Lepše je biti nečija baba nego samo baba.
Lakše bismo vaspitavali decu kada bi ona imala samo uši, a ne i oči.
O svakome se može govoriti loše, samo je potreban povod.
Samo siromašni znaju da ima i siromašnijih od njih. Bogati vide samo bogatije od sebe.
Ženama je potreban samo mali znak, nagoveštaj, jedan mig, nevidljiv detalj, sitan povod, a zatim sve rade same: vole, pate, nadaju se, maštaju i plaču.
Ko želi da je stalno u pravu, mora često da menja mišljenje.
Više čujemo jedni druge nego što se razumemo.
Ako vam ne ide škola, udajte se. Ako ne možete da nađete posao, rodite dete. Manji problemi se uspešno rešavaju većim.
Za razliku od doktora nauka, seljaci imaju više znanja nego stručne spreme.