Sva deca imaju loše dane kad se jednostavno ne osećaju najbolje i kad se ponašaju nekako razmaženije nego inače. Na kraju krajeva, deca su ljudi, sa svojim manama i vrlinama. Ipak, postoji značajna razlika između lošeg dana, razvojne faze i vaspitne zapuštenosti.
Prema jednom istraživanju koje je sproveo američki sajt o roditeljstvu, čak 59% roditelja veruje da su njihova deca mnogo razmaženija nego što bi smeli da budu. A psiholog i autor nekoliko knjiga o dečjem razvoju, Michele Borba, kaže da svako razmaženo dete ispunjava jedan najvažniji kriterijum: veruje da se sve vrti oko njegovih potreba, osećanja, želja, a svi ostali i sve ostalo je tek na drugom mestu.
Kako još možete prepoznati dete koje je razmaženo?
1. Ne podnose da čuju reč ne, a vi se ustručavate da je izgovorite
Ako vas je gotovo strah reakcije vašeg deteta kad izgovorite „ne“ ili „ne može“ i to izbegavate, onda znajte da ste na dobrom putu da dete razmazite, ali na loš način. Ako se svako vaše ne završava udaranjem, grebanjem, šutiranjem, čak i nakon što ste se strpljivo potrudili da to ne objasnite, moguće je da ste prosto naučili svoje dete da ne mora da prihvati „ne“ i da je dovoljno da se samo jako snažno opire da bi dobilo to što želi.
2. Ponašaju se nezahvalno ako dobiju igračku koja im baš i nije omiljena
Kad dete koje je razmaženo na poklon od roditelja ili nekog drugog dobije lutku koju već ima ili koja mu se ne dopada ne ustručavaju se da to i pokažu. Mogu to jasno reći ili jednostavno pokazati da su nezadovoljni poklonom.
3. Odbijaju da poštuju pravila
Razmažena deca ne vole kad im se kaže šta treba da rade. Kad ih uputite na pravila koja treba da poštuju mogu odbiti da sarađuju ili ih prekršiti namerno. A ako ih upozorite ili im na to skrenete pažnju, mogu vrlo burno reagovati. Ovo se naročito odnosi na decu stariju od četiri godine kod kojih verovatno nije u pitanju razvojna faza.
4. Njihovi ispadi besa su snažni i česti.
Iako su ispadi besa kod dece koja su u ranom uzrastu normalna stvar i deo njihove borbe sa emocijama, u nešto kasnijem vrtićkom uzrastu, postoji šansa da je to ipak njihov način da dobiju ono što žele. Razmaženo dete pokušaće da dođe do onoga što želi ispadom besa vrlo, vrlo često. I upravo taj intenzitet i učestalost mogu razlikovati razvojnu fazu od ponašanja razmaženog deteta.
5. Sa drugom decom teško nalaze zajednički jezik
Ako primetite da se vaše dete ponaša ružno prema drugoj deci, da se retko kad dobro slaže s nekim, da ulazi u konflikt i duri se kad igra ne ide baš onako kako je ono zamislilo, može biti da je jednostavno – razmaženo.
6. Nemaju u svom rečniku reč „hvala“
Razmažena deca ne govore „hvala“. Oni zapravo veruju da na sve što dobiju imaju puno pravo. Očekuju da im se stvari daju i tu ne vide neku potrebu za izražavanjem zahvalnosti.
Šta, onda, da radite?
Ako ste u nekim stavkama prepoznali svoje dete, treba da pokušate da tom ponašanju stanete na put. Neće biti lako i trajaće. A, dok traje, vaše dete biće često vrlo ljuto. I neka bude, to je sasvim u redu. Mora se naučiti i na taj osećaj, kao i na to da njegova ljutnja neće promeniti vašu odluku. Možete granice postaviti i uz empatiju i razumevanje, a da ne budete ni surovi ni strogi. Ali jeste važno da počnete da govorite „ne“ bez griže savesti i bez straha od reakcije deteta. Takođe, neka zahvalnost i empatija postanu deo porodične dinamike. Istaknite i često pominjite tuđe emocije svom detetu. I svakog dana pronađite malo vremena da ukažete na čemu ste sve u životu ili baš tog dana – zahvalni.