Школска година у току још није близу краја, а већ су је обележили многи, углавном не баш лепи догађаји. Случајеви насиља ређали су се готово на свим релацијама, што је и навело Министарство да реагује увођењем нових мера борбе против насиља у школама.
Велика матура је још једна од промена која очекује велике матуранте, а и Друштво директора школе Србије давало је предлоге за решавање горућих проблема у просвети.
Много полемике води се и даље око садржаја уџбеника. Једна тема су лекције које се тичу родног и полног идентитета а које ће бити измењене у уџбенику за биологију за осми разред. Друга, тренутно актуелна, јесте родно равноправан језик у уџбеницима на ком инсистирају поједине струје, а који је обавезан према Закону о родној равноправности. С друге стране, већина лингвиста противи се оваквом мењању уџбеника.
Шта ће све (можда) бити другачије у школској 2023/2024?
Мере борбе против насиља
Радна група за борбу против насиља коју је оформило Министарство просвете усвојила је неколико важних мера које би требало да допринесу смањењу проблема насиља у школама.
Најважније мере су повећање минималне казне за родитеље чија деца врше насиље са 10.000 на 40.000 динара, као и бројчано оцењивање владања ученика од 5. до 8. разреда, а оцена из владања улазиће у просек. Такође, радна група усвојила је предлог да се ученик не може исписати из средње школе док се против њега води дисциплински поступак.
Ипак, пре него што оне заиста и ступе на снагу, потребне су промене неколико закона, подзаконских аката и правилника. Када ће се то догодити, није познато.
Сумњајући у снагу ових мера, пре извесног времена Министарству смо поставили неколико питања. С обзиром на то да проблем никад није био у висини казне за родитеље који врше насиље већ у чињеници да ни та нижа казна никад ником није изречена, те да ниједан родитељ није кажњен због пропуста у васпитању, питали смо на који начин ће допринети повећање износа казне, као и зар не би боље решење било да се тужба за насиље подиже по службеној дужности, чим се она догоди, уместо да се оставља школи да одлучи да ли тиме жели да се бави.
Такође, нисмо веровали ни да ће увођење бројчане оцене из владања допринети бољем понашању ђака, ако узмемо у обзир да и сада већина ученика, чак и оних који имају проблематично понашање, не крају године за владање добију оцену „примерно“.
Одговоре нисмо добили.
Велика матура
Да ће велика матура сачекати ученике завршних година средњих школа већ наредне године, званична је информација са сајта matura.edu.rs.
Постојаће три врсте матурских испита: општа, уметничка и стручна матура. Све три врсте су дводелне, имају по обавезни и изборни део. Обавезни део полажу сви ученици и њега чине три испита. У обавезном делу, свака врста матуре има друкчију комбинацију општеобразовних предмета. Испите из изборног дела ученици могу, али не морају да полажу. Није им ограничен број испита у изборном делу, сем обимом Листе изборних предмета.
Са укидањем пријемних испита, међутим, многи факултети нису сагласни. У тражењу компромисног решења дошло се до предлога да се на факултетима организује додатни испит, али се он не би могао звати „пријемни“, нити би могао садржати питања из градива које ће ученици полагати на државној матури. То би, како се наводи, могао бити „тест склоности и способности“.
Шта ће тачно сачекати ђаке који догодине завршавају средњу школу, још није познато.
Бесплатан вртић у Београду
Родитеље београдских малишана сигурно је обрадовала најава градоначелника Александра Шапића да ће вртић за сву децу из Београда од септембра 2023. бити потпуно бесплатан. Многи су, међутим, изразили негодовање због тога што су погодности опет добили Београђани, док ће се у остатку Србије услуге, као и до сада, делимично плаћати.
Предлози директора школа
Друштво директора школа Србије недавно се састало како би се расправљало о горућим проблемима у просвети.
– Предлажемо доношење законског решења које омогућава ангажовање пензионисаних професора, или да се установи систем стручне праксе за студенте наставничких факултета у којој би они били у обавези да бар један семестар на мастер студијама проведу у школи, и у непосредној настави под надзором ментора из те школе и професора са матичног факултета – стоји у предлогу овог удружења.
Руководиоци образовних установа указују и на проблем у оцењивању, тачније при утврђивању оцене довољан (2), уколико ученик има аритметичку средину од 1,50.
Правилником о оцењивању у средњем образовању је, подсетимо, предвиђено да се ђаку може закључити двојка ако је аритметичка средина свих појединачних оцена од 1,50 до 2,49.
„Ученику је довољно да код једне провере знања било којом техником добије оцену, на пример три или четири, и уз све недовољне оцене он ће имати услов за закључну оцену довољан (2). Ово неке ученике подстиче на кампањски рад и они не уче континуирано, што није добра васпитна и педагошка пракса. Такође, велики је распон оцена које се у електронском дневнику показују на две децимале, а своде се на исту оцену. Тако, на пример 1,66 и 2,33 или 2,66 и 3,33 или 3,66 и 4,33 су иста оцена, 2, 3, односно 4“, наводи се у извештају који је усвојио Управни одбор Друштва директора школа.
Да би се овај проблем решио и да би сваки одговор ученика имао подједнак педагошки значај, Друштво директора школа предлаже да се у Правилнику о оцењивању предвиди да услов за закључивање двојке буде аритметичка средина 1,75.
– Правилник о оцењивању је застарео код нас, није никада мењан од периода после Другог светског рата, а дух времена је такав да не одговора више. Треба га постепено мењати, а не уводити нагле промене. Што се тиче аритметичке средине, апсолутно се слажем да 1,5-2 и 1,75-2 исто ништа не значе. Раније је постојала могућност да наставник закључи и мању оцену од аритметичке средине. Замислите да ученик за прву оцену из математике добије 5, он је себи са аритметичком средином осигурао 2 – каже за Блиц Александар Марков, председник Форума београдских гимназија и поручује да сам правилник оцењивања ученика није добар, али није ни довољно да се само помери са 1,5 на 1,75, јер се тиме ништа не постиже.
Родно осетљив језик и национални уџбеници
Да ли ће уџбеници бити писани родно осетљивим језиком или ће он бити уклоњен, још се разматра. Ставови струке, различитих Одбора и Повереника за равноправност нису усаглашени, а Закон о родној равноправности је јасан – у уџбеницима мора писати „психолошкиња“, а свуда где се помиње ученик, мора бити додат и женски род (ученик/ца).
Када су у питању национални уџбеници, како је недавно најавио Младен Шарчевић, в.д. директор „Службеног гласника“, они би могли да заживе од 1. септембра и „држава може да пропише шта је то српски национални уџбеник, по узрасту ђака, а садашње школске књиге остају какве јесу“.
„Новим уџбеником допуњујемо национална сазнања ученика. Тако ће, коначно, мало више да уче о холокаусту, који би требало да буде посебна лекција у делу који ће се односити на Други светски рат. Велику улогу одиграће стручњаци из сфере високог образовања који ће на крају одредити садржај уџбеника. Биће укључени многи факултети, професори са психологије, који ће бринути о томе да ђаци не буду преоптерећени, а да се све уклопи у постојећи фонд часова“, изјавио је Шарчевић.
Према најави да национални уџбеници неће бити на тржишту, статус ће им бити попут изборне школске књиге, а наставници ће бити обавезани да их користе.
„Видећемо на који начин ће држава то да уреди. Даћу све од себе да се поменуте књиге нађу пред ђацима већ од 1. септембра. Неће бити директног оцењивања за њих као за класичне предмете. Биће допуна редовном градиву, наставници ће тражити да их ученици користе у изради пројеката, на пример, а онда ће у оквиру оцене из пројектне активности ући и оцењивање знања из националног уџбеника“, каже Шарчевић.
Професори физичког и у нижим разредима; фискултура сваког дана
Савез професора физичког васпитања упутио је иницијативу Министарству просвете и Националном просветном савету да се у основним и средњим школама повећа недељни фонд часова физичког, да наставници физичког буду ангажовани и у нижим разредима заједно са учитељима, као и да физичко добије натпредметни статус.
На иницијативу је реаговао Савез учитеља Србије који каже да би повећање фонда часова физичког додатно оптеретило ученике на дневном и недељном нивоу, као и да би преузимање часова физичког од стране наставника смањило учитељима фонд часова.
Савез професора физичког васпитања предлаже да се у основној и средњој школи настава физичког реализује тако што се одељења деле у две групе уколико имају више од 25 ученика.
Поводом овог предлога Министарство се још није званично огласило.