Školska godina u toku još nije blizu kraja, a već su je obeležili mnogi, uglavnom ne baš lepi događaji. Slučajevi nasilja ređali su se gotovo na svim relacijama, što je i navelo Ministarstvo da reaguje uvođenjem novih mera borbe protiv nasilja u školama.
Velika matura je još jedna od promena koja očekuje velike maturante, a i Društvo direktora škole Srbije davalo je predloge za rešavanje gorućih problema u prosveti.
Mnogo polemike vodi se i dalje oko sadržaja udžbenika. Jedna tema su lekcije koje se tiču rodnog i polnog identiteta a koje će biti izmenjene u udžbeniku za biologiju za osmi razred. Druga, trenutno aktuelna, jeste rodno ravnopravan jezik u udžbenicima na kom insistiraju pojedine struje, a koji je obavezan prema Zakonu o rodnoj ravnopravnosti. S druge strane, većina lingvista protivi se ovakvom menjanju udžbenika.
Šta će sve (možda) biti drugačije u školskoj 2023/2024?
Mere borbe protiv nasilja
Radna grupa za borbu protiv nasilja koju je oformilo Ministarstvo prosvete usvojila je nekoliko važnih mera koje bi trebalo da doprinesu smanjenju problema nasilja u školama.
Najvažnije mere su povećanje minimalne kazne za roditelje čija deca vrše nasilje sa 10.000 na 40.000 dinara, kao i brojčano ocenjivanje vladanja učenika od 5. do 8. razreda, a ocena iz vladanja ulaziće u prosek. Takođe, radna grupa usvojila je predlog da se učenik ne može ispisati iz srednje škole dok se protiv njega vodi disciplinski postupak.
Ipak, pre nego što one zaista i stupe na snagu, potrebne su promene nekoliko zakona, podzakonskih akata i pravilnika. Kada će se to dogoditi, nije poznato.
Sumnjajući u snagu ovih mera, pre izvesnog vremena Ministarstvu smo postavili nekoliko pitanja. S obzirom na to da problem nikad nije bio u visini kazne za roditelje koji vrše nasilje već u činjenici da ni ta niža kazna nikad nikom nije izrečena, te da nijedan roditelj nije kažnjen zbog propusta u vaspitanju, pitali smo na koji način će doprineti povećanje iznosa kazne, kao i zar ne bi bolje rešenje bilo da se tužba za nasilje podiže po službenoj dužnosti, čim se ona dogodi, umesto da se ostavlja školi da odluči da li time želi da se bavi.
Takođe, nismo verovali ni da će uvođenje brojčane ocene iz vladanja doprineti boljem ponašanju đaka, ako uzmemo u obzir da i sada većina učenika, čak i onih koji imaju problematično ponašanje, ne kraju godine za vladanje dobiju ocenu „primerno“.
Odgovore nismo dobili.
Velika matura
Da će velika matura sačekati učenike završnih godina srednjih škola već naredne godine, zvanična je informacija sa sajta matura.edu.rs.
Postojaće tri vrste maturskih ispita: opšta, umetnička i stručna matura. Sve tri vrste su dvodelne, imaju po obavezni i izborni deo. Obavezni deo polažu svi učenici i njega čine tri ispita. U obaveznom delu, svaka vrsta mature ima drukčiju kombinaciju opšteobrazovnih predmeta. Ispite iz izbornog dela učenici mogu, ali ne moraju da polažu. Nije im ograničen broj ispita u izbornom delu, sem obimom Liste izbornih predmeta.
Sa ukidanjem prijemnih ispita, međutim, mnogi fakulteti nisu saglasni. U traženju kompromisnog rešenja došlo se do predloga da se na fakultetima organizuje dodatni ispit, ali se on ne bi mogao zvati „prijemni“, niti bi mogao sadržati pitanja iz gradiva koje će učenici polagati na državnoj maturi. To bi, kako se navodi, mogao biti „test sklonosti i sposobnosti“.
Šta će tačno sačekati đake koji dogodine završavaju srednju školu, još nije poznato.
Besplatan vrtić u Beogradu
Roditelje beogradskih mališana sigurno je obradovala najava gradonačelnika Aleksandra Šapića da će vrtić za svu decu iz Beograda od septembra 2023. biti potpuno besplatan. Mnogi su, međutim, izrazili negodovanje zbog toga što su pogodnosti opet dobili Beograđani, dok će se u ostatku Srbije usluge, kao i do sada, delimično plaćati.
Predlozi direktora škola
Društvo direktora škola Srbije nedavno se sastalo kako bi se raspravljalo o gorućim problemima u prosveti.
– Predlažemo donošenje zakonskog rešenja koje omogućava angažovanje penzionisanih profesora, ili da se ustanovi sistem stručne prakse za studente nastavničkih fakulteta u kojoj bi oni bili u obavezi da bar jedan semestar na master studijama provedu u školi, i u neposrednoj nastavi pod nadzorom mentora iz te škole i profesora sa matičnog fakulteta – stoji u predlogu ovog udruženja.
Rukovodioci obrazovnih ustanova ukazuju i na problem u ocenjivanju, tačnije pri utvrđivanju ocene dovoljan (2), ukoliko učenik ima aritmetičku sredinu od 1,50.
Pravilnikom o ocenjivanju u srednjem obrazovanju je, podsetimo, predviđeno da se đaku može zaključiti dvojka ako je aritmetička sredina svih pojedinačnih ocena od 1,50 do 2,49.
„Učeniku je dovoljno da kod jedne provere znanja bilo kojom tehnikom dobije ocenu, na primer tri ili četiri, i uz sve nedovoljne ocene on će imati uslov za zaključnu ocenu dovoljan (2). Ovo neke učenike podstiče na kampanjski rad i oni ne uče kontinuirano, što nije dobra vaspitna i pedagoška praksa. Takođe, veliki je raspon ocena koje se u elektronskom dnevniku pokazuju na dve decimale, a svode se na istu ocenu. Tako, na primer 1,66 i 2,33 ili 2,66 i 3,33 ili 3,66 i 4,33 su ista ocena, 2, 3, odnosno 4“, navodi se u izveštaju koji je usvojio Upravni odbor Društva direktora škola.
Da bi se ovaj problem rešio i da bi svaki odgovor učenika imao podjednak pedagoški značaj, Društvo direktora škola predlaže da se u Pravilniku o ocenjivanju predvidi da uslov za zaključivanje dvojke bude aritmetička sredina 1,75.
– Pravilnik o ocenjivanju je zastareo kod nas, nije nikada menjan od perioda posle Drugog svetskog rata, a duh vremena je takav da ne odgovora više. Treba ga postepeno menjati, a ne uvoditi nagle promene. Što se tiče aritmetičke sredine, apsolutno se slažem da 1,5-2 i 1,75-2 isto ništa ne znače. Ranije je postojala mogućnost da nastavnik zaključi i manju ocenu od aritmetičke sredine. Zamislite da učenik za prvu ocenu iz matematike dobije 5, on je sebi sa aritmetičkom sredinom osigurao 2 – kaže za Blic Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija i poručuje da sam pravilnik ocenjivanja učenika nije dobar, ali nije ni dovoljno da se samo pomeri sa 1,5 na 1,75, jer se time ništa ne postiže.
Rodno osetljiv jezik i nacionalni udžbenici
Da li će udžbenici biti pisani rodno osetljivim jezikom ili će on biti uklonjen, još se razmatra. Stavovi struke, različitih Odbora i Poverenika za ravnopravnost nisu usaglašeni, a Zakon o rodnoj ravnopravnosti je jasan – u udžbenicima mora pisati „psihološkinja“, a svuda gde se pominje učenik, mora biti dodat i ženski rod (učenik/ca).
Kada su u pitanju nacionalni udžbenici, kako je nedavno najavio Mladen Šarčević, v.d. direktor „Službenog glasnika“, oni bi mogli da zažive od 1. septembra i „država može da propiše šta je to srpski nacionalni udžbenik, po uzrastu đaka, a sadašnje školske knjige ostaju kakve jesu“.
„Novim udžbenikom dopunjujemo nacionalna saznanja učenika. Tako će, konačno, malo više da uče o holokaustu, koji bi trebalo da bude posebna lekcija u delu koji će se odnositi na Drugi svetski rat. Veliku ulogu odigraće stručnjaci iz sfere visokog obrazovanja koji će na kraju odrediti sadržaj udžbenika. Biće uključeni mnogi fakulteti, profesori sa psihologije, koji će brinuti o tome da đaci ne budu preopterećeni, a da se sve uklopi u postojeći fond časova“, izjavio je Šarčević.
Prema najavi da nacionalni udžbenici neće biti na tržištu, status će im biti poput izborne školske knjige, a nastavnici će biti obavezani da ih koriste.
„Videćemo na koji način će država to da uredi. Daću sve od sebe da se pomenute knjige nađu pred đacima već od 1. septembra. Neće biti direktnog ocenjivanja za njih kao za klasične predmete. Biće dopuna redovnom gradivu, nastavnici će tražiti da ih učenici koriste u izradi projekata, na primer, a onda će u okviru ocene iz projektne aktivnosti ući i ocenjivanje znanja iz nacionalnog udžbenika“, kaže Šarčević.
Profesori fizičkog i u nižim razredima; fiskultura svakog dana
Savez profesora fizičkog vaspitanja uputio je inicijativu Ministarstvu prosvete i Nacionalnom prosvetnom savetu da se u osnovnim i srednjim školama poveća nedeljni fond časova fizičkog, da nastavnici fizičkog budu angažovani i u nižim razredima zajedno sa učiteljima, kao i da fizičko dobije natpredmetni status.
Na inicijativu je reagovao Savez učitelja Srbije koji kaže da bi povećanje fonda časova fizičkog dodatno opteretilo učenike na dnevnom i nedeljnom nivou, kao i da bi preuzimanje časova fizičkog od strane nastavnika smanjilo učiteljima fond časova.
Savez profesora fizičkog vaspitanja predlaže da se u osnovnoj i srednjoj školi nastava fizičkog realizuje tako što se odeljenja dele u dve grupe ukoliko imaju više od 25 učenika.
Povodom ovog predloga Ministarstvo se još nije zvanično oglasilo.