Najveći kradljivci knjiga svih vremena

jul 31, 2016

Na svetu je bilo i biće raznih lopova – neki kradu da bi preživeli, neki jer su kleptomani, neki iz čistog hira, iz dosade, a neki zato što vole – knjige. Kroz istoriju bilo je mnogo pojedinaca koji su želeći da police svojih privatnih biblioteka obogate sa što više retkih naslova, do tog cilja stizali krađom.
kradljivci knjiga
U davnim vremenima, u stvari sve do 20. veka, knjige su bile daleko skuplje nego danas. S obzirom na to da su se nekada najpre pisale rukom a kasnije štampale u štamparijama u kojima je štampanje daleko komplikovanije nego u ovim današnjim, mnoge od njih su predstavljale raritete i pravo bogatstvo. Zato su krađe knjiga u davna vremena bile mnogo češće nego danas.
Bibliotekari, koji su još u srednjem veku bili na velikim mukama, smišljali su razne načine da onemoguće krađu knjiga. Jedna od najpoznatijih metoda je bilo provlačenje lanca kroz knjige kako bi se sprečilo da one „dobiju noge“. Postavljani su lanci dugi taman toliko da onaj ko uzme da je čita, knjigu može nesmetano da stavi ispred sebe i da lako okreće njene stranice. Najveći i u svetu najpozantiji kradljivci knjiga pojavili su se kada su lanci u bibliotekama ukinuti, a krađom su se često bavili i ljudi koji su uživali veliki ugled u društvu.

Kardinal Psionei

Prva velika i svetski poznata „knjigokradica“ bio je Domeniko Silvio Psionei, koji je harao bibliotekama u prvoj polovini 18. veka. Domeniko je maksimalno zloupotrebio svoju titulu kardinala Rimikatoličke crkve, jer je obilazeći biblioteke gde se predstavljao kao bibliotekar vatikanske biblioteke, nezakonito prisvojio više hiljada knjiga. Upućeni smatraju da je kardinal Psionei najveći lopov među svim kradljivcima knjiga koje istorija pamti.
Dobro izverziran, on je krišom stavljao knjige ispod svoje odore i tako ih odnosio iz biblioteke. Imao je i drugu metodu – kada dođe u neku biblioteku zahtevao je da mu dodele zasebnu prostoriju u kojoj može neometano da čita, a ispod njenog prozora bi ga čekao saučesnik kome je Domeniko bacao knjige. Broj ukradenih knjiga kada je raskrinkan bio je veći od 30.000, a većina naslova imala je ogromnu vrednost.

Stiven Keri Blumberg

Ovaj Amerikanac gajio je dve velike strasti prema knjizi – čitanje knjiga i pravljenje kolekcije raritetnih izdanja velike vrednosti. Kada je uhvaćen, policija je u njegovoj vili u gradiću Otumva, Ajova, pronašla preko 20.000 retkih knjiga i više od 10.000 retkih rukopisa. On je celu svoju vilu koja je imala čak 17 soba pretvorio u ogromnu privatnu biblioteku. U njoj su se nalazile knjige ukradene iz više od 140 univerzitetskih i 180 gradskih biblioteka širom SAD i Kanade, a procenjeno je da je njihova ukupna vrednost premašivala cifru od 20 miliona dolara.
Stiven se u bibliotekama predstavljao kao profesor i tražio je od bibliotekara knjige. Oni su mu uglavnom verovali na reč i dozvoljavali mu da ih  iznese van prostorija univerziteta. Tako mu je često uspevalo da na prevaru odnese i one naslove čije je iznošenje iz biblioteke bilo zabranjeno. Naravno, knjige nikada nije vraćao.
Zaslepljen velikom strašću on je vremenom počeo da gubi kontrolu nad svojim postupcima,  pa je najzad 1988. godine dolijao policiji. Kažnjen je trogodišnjom zatvorskom kaznom i novčanom kaznom od 200.000 dolara.

Gustav Hasford

Iste godine kada je uhapšen Blumberg, jedan drugi knjigokradica se pojavio u javnosti. Bio je to Gustav Hasford, pisac i veteran iz Vijetnamskog rata, po čijoj knjizi „Šort tajm“ je snimljen film „Bojev metak“ čuvenog britanskog režisera Stenlija Kjubrika. Hasford je zajedno sa Kjubrikom učestvovao u adaptaciji scenarija za film i kao saradnik u ovom projektu moga se 1988. godine naći među dobitnicima Oskara.
Međutim, umesto da dobije ovu prestižnu filmsku nagradu, Hasford je završio u zatvoru. On je upao u oči policije zbog duga od oko 3.000 dolara koji je imao prema većem broju biblioteka i koji je proistekao iz kazni za nevraćene knjige. Kako Hasford nije plaćao ni kazne, niti je bibliotekama vraćao knjige, prijavljen je policiji, koja je pretresajući njegovu kuću u mestu San Luis Obispo u Kaliforniji došla do neverovatnog otkrića. Tamo se nalazilo više od 10.000 knjiga ukradenih ili iznajmljenih iz mnogih biblioteka. Zanimljivo je da je policijski pretres Hasfordove kuće izvršen upravo u noći kada se održavala ceremonija dodele Oskara.
Gustav Hasford je osuđen na 6 meseci zatvora, ali je nakon 3 meseca pomilovan zbog dobrog vladanja. Na sudu se branio objašnjenjem da je knjige uzimao i krao jer su ljudi prema njima nemarni, pa je on rešio da od svih tih aljkavih ruku spase ona najdragocenija izdanja. Ako ništa drugo, u toj njegovoj izjavi bilo je istine. Naime, knjige u kući Gustava Hasforda bile su požljivo postavljene na police i videlo se da su redovno čišćene od prašine. Pored toga, u svim sobama je temperatura vazduha bila oko 20 stepeni, što savršeno odgovara pravilnom čuvanju knjiga, pa je bilo sasvim jasno da je Gustav sve knjige koje je ukrao čuvao u najboljim mogućim uslovima.
foto: pixabay.com
Priredio: Dragan Antić – Veliki rečnik

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama