Мобинг је психичко, физичко и сексуално злостављање на раду, које се понавља и спроводи с циљем да запослени над којим се врши злостављање сам оде, и да се тиме послодавац ослободи од обавеза при отказу. Мобинг се може вршити урушавањем личног и професионалног достојанства жртве, стварањем увредљивог и понижавајућег радног окружења и погоршавањем услова рада. Начин мобирања зависи од менталног склопа жртве, њеног професионалног, социјалног и економског статуса и амбиција, односно – мобер ломи жртву тамо где је најтања – објашњава за Данас шта је мобинг Олга Кићановић, самостална саветница у Републичкој агенцији за мирно решавање радних спорова.
Како додаје, у образованијим круговима мобингом се урушава професионално достојанство.
– Манифестује се критикама, контролом и непризнавањем резултата рада, изолацијом из професионалне комуникације, давањем задужења испод нивоа знања и квалификација. Мобинг се може вршити и нападом на лични углед запосленог – исмевањем, оговарањем или повредом његове приватности, али и стварањем неиздрживог радног окружења, најчешће изолацијом жртве из радне околине, непозивањем на састанке, одузимањем средстава за рад. Места за одстрел су архива, таван, подрум, радна јединица пред гашењем или најудаљенија од места становања. Мобинг представља и сексуално узнемиравање и условљавање напредовања или губитка посла, указује Кићановићева.
Колико запослених у Србији трпи мобинг?
– Нема званичних истраживања, али није занемарљив податак да се од 8. јануара свих 15 предлога за решавање спора поднетих Агенцији односе на мобинг. Дневно нас контактира десетак особа да се информише о мобингу и начину заштите. Интересантно би било истражити колико мобинг утиче на пратеће видове насиља – породично, због алкохолизма… Мобинг растура породицу. Као родитељ сам поражена податком из истраживања у Хрватској – узрок самоубистава деце у 20 одсто случајева био је родитељски стрес на послу, који су несвесно преносили на кућу.
Колико има тужби за мобинг?
– По нашим сазнањима, доста. Агенција је успешна у процесуирању мобинга. Имамо преко 200 решења. Интересантно је да се у трећини случајева ради о мобингу, у трећини је констатована повреда других радних и социјалних права, а у трећини има индиција за злоупотребу мобинга. Од ступања на снагу Закона о спречавању злостављања на раду 2010. до данас је поднето преко 1.000 предлога, али нису сви решавани пред Агенцијом, јер је услов за то сагласност послодавца да се спор реши мирним путем.
А да ли онда има злоупотребе права на заштиту?
– Мобинг, као и злоупотреба права на заштиту често се врши у циљу елиминисања конкуренције, најчешће противкандидата за руководеће радно место. Агенција има много спорова поводом мобинга током којих се обелодане скривени мотиви, али нисмо овлашћени да у њима поступамо. Злоупотребе права на заштиту санкционише послодавац, у распону од опомене до отказа. Злоупотреба постоји кад запослени процесуира мобинг с циљем да себи прибави корист или другом нанесе штету. Најчешће запослени мисли да је тужбом послодавца за мобинг заштићен од отказа или проглашења вишком запослених у дужем периоду, колико траје спор. То није тачно. Заштиту од отказа запослени ужива само у поступку интерне заштите – посредовања код послодавца, које траје од осам до 30 дана. Тужба суду и решавање спора пред Агенцијом не пружа заштиту од отказа.
Које особе су најчешће мете мобинга?
– Зависи од мотива. Код економских – то је свако кога послодавац процени вишком запослених, па га злоставља док не оде сам и ослободи га обавеза при отказу – отпремнине или тужбе. Код политичких мотива, то су често „лоби бившег директора“, и нажалост, врхунски стручњаци, који су непожељни сведоци незнања, несавесности и нестручности новопостављеног кадра.
Да ли мобинг више трпе жене или мушкарци односно запослени у јавном или приватном сектору? – Нема озбиљнијих истраживања о томе, али могу изнети искуства Агенције. Мобинг процесуира више жена, али се неформално обраћа подједнак број жена и мушкараца. Површним посматрањем, могло би се рећи да има више мобинга у јавном сектору, али с обзиром на то да је држава, нажалост, највећи послодавац, треба појаву посматрати сразмерно.
У којим областима је мобинг најприсутнији?
– У просвети и здравству. Клинички центар Србије је решавање спорова поводом мобинга препустио Агенцији, и на тај начин обезбедио стручну заштиту.
Које су последице мобинга по запослене?
– Здравствене, емоционалне, социјалне… Искуство Агенције показује да је скоро половина запослених који нам се обраћају или на боловању или већ има дијагнозу. Али штету од мобинга трпи и послодавац. Мобирани је немотивисан за рад, чешће иде на боловање и има лош однос према клијентима.
Синдром пуног или празног стола
– Чест је „синдром пуног или празног стола“. Синдром пуног стола је оптерећивање жртве мобинга, смисленим, бесмисленим, туђим и својим пословима, сталним променама радних задатака и намерним прекидањима у раду, а све у циљу онемогућавања жртве да оствари задужења. Мада синдром пуног стола изазива континуирани стрес, много је лакши од синдрома празног стола. То је ситуација у којој се жртви мобинга не даје ниједан задатак, она седи као вишак и колегама ствара „синдром пуног стола“, јер раде њен посао. То доводи прво до оптуживања, јер се добија атрибут особе која ништа не ради, а прима исту плату као и они који раде свој и њен посао, а потом до самооптуживања и осећаја бескорисности – истиче Олга Кићановић.
Извор: www.danas.rs