Пожељно је да исхрана детета које је болесно буде течна и кашаста како би спречила дехидрацију која некад може да прати високу температуру, поготову код мање деце. Никако не давати тешко сварљиву храну. Значи супе и воће су неопходни, а мамини и бакини специјалитети треба да сачекају да дете сасвим оздрави. Не заборавимо да апетит слаби при повишењу телесне температуре, каже Др Саша Милићевић.
Намирнице које се препоручују
Кад дете нема апетит, што је извесно ако има повишену температуру, не треба га хранити на силу јер ће то имати више штете него користи за његов опоравак. Немојте се плашити – краткорочна дијета не може му нашкодити.
Чај и сокови
Понудите му топли чај са лимуном и медом – уколико је дете старије од годину дана, (препоручују се чај од шипка, нане, камилице), лимунаду, природно цеђене сокове (од поморанџе, грејпфрута, мандарине, јабуке), компот од јабука…
Барено поврће
За главне оброке пожељно је припремати кашаста јела, или уситнити намирнице како би биле лакше за гутање. Најбоље је обарити поврће (кромпир, грашак, броколи и сл.), спремити топле супице и чорбе, кувани пиринач, док месо треба скувати и ситно исецкати. У исхрани старије деце препоручује се жуто или наранџасто поврће, воће, прокувано зелено лиснато поврће а због енергетских потреба пожељно је додати мало уља у храну. Што се тиче размака у оброцима, малишану треба давати мање оброке на сваких неколико сати, као и одабране напитке.
Чести, али лагани оброци
Уколико ваш малишан и поред болести има апетит, најбоље је да оброке поделите у мање порције и храните га на сваких 2-2,5 сата. Оброци не смеју да буду преобилни да не би детету оптеретили желудац и успорили варење, а тек када му се стање побољша, треба му дати додатну количину хране, како би се надокнадио губитак.
Ако прехлада дуго траје…
Једна од последица продуженог грипозног стања јесте поремећај у раду црева. У том случају неопходно је исхрану обогатити житарицама, поврћем и воћем (осим агрума који су богати Ц витамином, веома су здраве јабуке, банане, грожђе, суво воће), и водити рачуна да малишан уноси довољно течности. Потребно је и знатно смањити употребу масти животињског порекла, а повећати унос нерафинисаних биљних масти (маслиново и друга хладно цеђена биљна уља) које имају важну улогу у размени материја. Масну и тешку храну дете ће и само одбијати, што ће вам додатно олакшати ситуацију. Напици који могу бити од највеће користи су сок од шаргарепе (ако дете није алергично), сок од кајсије, парадајз сок, лимунада, чај од шипка и други биљни чајеви. Зими је пожељно пити и сок од киселог купуса који је веома богат Ц витамином, али се он препоручује тек деци старијој од 3 године. Такође, важну улогу у исхрани болесне деце имају и млечни производи (нарочито јогурт, кефир, сир) који се лако варе и апсорбују, а самим тим утичу и на нормализацију цревне микрофлоре и јачање апетита.