Кад постанемо родитељи, прва ствар на коју се фокусирамо обично је развој и раст детета. Једе ли довољно, расте ли у складу са таблицама? Због чега се тако чудно накашљао? Зашто још није проговорио? Ово су само нека од питања која родитељи (а посебно маме) постављају себи и људима у које имају поверења. Оно о чему понекад не стижемо да мислимо је емоционални развој детета и то да ли он тече како треба.
То је онај део који је унутра, често остаје скривен и теже је приметити ако детету треба мало подршке да све буде баш како треба. А мала деца, као мала деца – нису још довољно добра у томе да покажу своје емоције и објасне их, да их контролишу и разумеју. Та вештина се полако развија и треба им дати времена.
Деца млађа од пет година неретко имају такозване тантруме – јаке испаде љутње, туге, беса, који су резултат снажних емоција какве они нису још научили да регулишу. Међутим, како расту, ако је окружење у ком се развијају здраво и подстичуће, они уче да осећања претворе у речи уместо у снажан плач. Некима треба мање, некима више времена. А у том процесу је за родитеље важно да знају да је љутња врло честа и врло здрава емоција коју не треба никако третирати као размаженост или недостатак поштовања.