Napadi besa kod dece – kako da znate da li je samo razvojna faza ili ipak nešto više
5 jula, 2022
Kad postanemo roditelji, prva stvar na koju se fokusiramo obično je razvoj i rast deteta. Jede li dovoljno, raste li u skladu sa tablicama? Zbog čega se tako čudno nakašljao? Zašto još nije progovorio? Ovo su samo neka od pitanja koja roditelji (a posebno mame) postavljaju sebi i ljudima u koje imaju poverenja. Ono o čemu ponekad ne stižemo da mislimo je emocionalni razvoj deteta i to da li on teče kako treba.
To je onaj deo koji je unutra, često ostaje skriven i teže je primetiti ako detetu treba malo podrške da sve bude baš kako treba. A mala deca, kao mala deca – nisu još dovoljno dobra u tome da pokažu svoje emocije i objasne ih, da ih kontrolišu i razumeju. Ta veština se polako razvija i treba im dati vremena.
Deca mlađa od pet godina neretko imaju takozvane tantrume – jake ispade ljutnje, tuge, besa, koji su rezultat snažnih emocija kakve oni nisu još naučili da regulišu. Međutim, kako rastu, ako je okruženje u kom se razvijaju zdravo i podstičuće, oni uče da osećanja pretvore u reči umesto u snažan plač. Nekima treba manje, nekima više vremena. A u tom procesu je za roditelje važno da znaju da je ljutnja vrlo česta i vrlo zdrava emocija koju ne treba nikako tretirati kao razmaženost ili nedostatak poštovanja.
Međutim, roditelji čija deca se bore sa emocijama ili imaju snažan karakter verovatno će se zapitati da li je to sve “normalno” i gde je granica. Pokušaćemo ovim tekstom da vam pomognemo da otkrijete da li je bes vašeg deteta normalna razvojna faza ili ipak nešto više.
Bes je, dakle, emocija koja se javlja kad smo ljuti, razočarani, frustrirani. Ali, on je mnogo dublji od toga što na površini vidimo. I bes je emocija koja je izuzetno važna za decu. On im omogućava da uče da prepoznaju pozitivne i negativne osećaje, ali i da se zauzmu za sebe. Bez tog osećaja ljutnje u njima, onog kad nam u stomaku gori a u grudima steže, ne bi znali kad je trenutak da postave svoje granice i reaguju. Ali, deo odrastanja je upravo to – da nauče KAKO da na taj osećaj reaguju adekvatno i zdravo. I to je najteži deo puta.
Dakle, ako ste se nekad zapitali da li su reakcije vašeg deteta možda preterane, ovo su neki trenuci kad možete da upalite crvene lampice
Crvena lampica: Ne može da održi zdravu vezu sa vršnjacima, braćom, sestrama…
Svađa između drugara, braće i sestara, dece i roditelja, normalna je pojava. Ali, postoji tačka u kojoj ona prevazilazi to normalno o čemu govorimo. Ako vaše dete ima problem da bilo koju komunikaciju ili vezu održi i lako upada u histeriju, ako se bore da ostanu pribrani, ali im to prečesto teško ide, onda je to trenutak da se više posvetite emocijama svog deteta i tome kako ono razume emocije drugih ljudi.
Crvena lampica: Agresija
Ovo je možda najjasniji znak da se bes vašeg deteta oteo kontroli. Kad krene da svoj bes pretače u fizičku agresiju, to je poziv u pomoć. Veoma mala deca, ona koja još nemaju tako dobre verbalne veštine da kažu šta ih muči, često će posegnuti za agresijom, ali je to manje zabrinjavajuće jer se očekuje da će prerasti. Međutim, ako je vaše dete već gotovo predškolac, a agresiju i dalje koristi da izrazi svoje emocije, to je definitivno znak da morate da se uključite pronađete izvor problema.
Crvena lampica: Nezrelost
Kad pomenemo tantrume ili ispade ljutnje, u glavi nam se obično stvori slika trogodišnjaka koji vrišti. I za taj uzrast, to je razvojno normalno.
Ipak, šestogodišnjak ne bi trebalo da se ponaša tako. Ovo nije u skladu sa uzrastom i dokaz je nedovoljne zrelosti a ponekad vaspitne zapuštenosti deteta. Naravno, pod uslovom da se dešava često.
Zašto se to dešava?
Sve to za roditelje može biti vrlo frustrirajuće i verovatno će se zapitati – da li je do mene? Jesam li ja negde pogrešio? Da li se mom detetu desilo nešto traumatično, a da ja toga nisam svestan?
Odgovor je – verovatno ne. Najčešći problem je, zapravo, nedostatak empatije. Deca koja imaju problem da kontrolišu svoje intenzivne emocije, verovatno imaju slabije razvijenu empatiju. Teško im je da shvate i interpretiraju osećanja drugih ljudi i na njih teško mogu da reaguju na zdrav način. Često imaju i slabije razvijene društvene veštine. Ali postoji i dobra vest – ovo su baš one veštine na kojima se može raditi. Evo i kako.
