Kad postanemo roditelji, prva stvar na koju se fokusiramo obično je razvoj i rast deteta. Jede li dovoljno, raste li u skladu sa tablicama? Zbog čega se tako čudno nakašljao? Zašto još nije progovorio? Ovo su samo neka od pitanja koja roditelji (a posebno mame) postavljaju sebi i ljudima u koje imaju poverenja. Ono o čemu ponekad ne stižemo da mislimo je emocionalni razvoj deteta i to da li on teče kako treba.
To je onaj deo koji je unutra, često ostaje skriven i teže je primetiti ako detetu treba malo podrške da sve bude baš kako treba. A mala deca, kao mala deca – nisu još dovoljno dobra u tome da pokažu svoje emocije i objasne ih, da ih kontrolišu i razumeju. Ta veština se polako razvija i treba im dati vremena.
Deca mlađa od pet godina neretko imaju takozvane tantrume – jake ispade ljutnje, tuge, besa, koji su rezultat snažnih emocija kakve oni nisu još naučili da regulišu. Međutim, kako rastu, ako je okruženje u kom se razvijaju zdravo i podstičuće, oni uče da osećanja pretvore u reči umesto u snažan plač. Nekima treba manje, nekima više vremena. A u tom procesu je za roditelje važno da znaju da je ljutnja vrlo česta i vrlo zdrava emocija koju ne treba nikako tretirati kao razmaženost ili nedostatak poštovanja.