Када су у питању кућне обавезе, жене обављају далеко више когнитивног и емоционалног рада од мушкараца. Зашто је то тако и да ли можемо нешто да урадимо поводом тога?
Маме организују термине за дружења, заказују лекарске прегледе, смишљају како да „подметну“ поврће за вечеру и да увек купе довољно намирница. Маме брину да ли је син кренуо на време за школу, да ли ћерки треба купити нове ципеле и када да се замени стара машина за прање веша.
Сами по себи ови задаци делују мало, али се они непрестано умножавају. Ако питате парове с децом који ће се партнер највероватније носити са овим обавезама, вероватно би већина понудила исти одговор: мајка.
Бројне студије показују да жене и даље обављају највећи део кућних послова и бриге о деци. Многи парови имају за циљ да поделе своје обавезе 50:50, али из различитих структуралних и социо-економских разлога, на крају додељују задатке према типично родним линијама. Чак и код парова који мисле да су постигли једнаку поделу рада, неки скривени облици бриге углавном падну на жену.
У ствари, све већи број истраживања указује на то да жене обављају много више когнитивног и емоционалног рада у погледу обавеза у домаћинству од мушкараца. Да ли је родна равноправност застала или иде уназад, упркос томе што се о њој расправља више него икад?
Ако покушамо да ухватимо ширу слику и боље разумемо овај „рад иза кулиса“, то би могло да помогне паровима да равномерније прерасподеле посао. Иако у почетку може бити тешко, ово у великој мери може да помогне мајкама да олакшају терет који носе.
Невидљив рад без граница
Стручњаци кажу да овај скривени рад долази у три категорије које се преклапају. Постоји когнитивни рад – размишљање о свим практичним елементима обавеза у домаћинству, укључујући организовање састанака, куповину и планирање активности. Затим постоји емоционални рад, који одржава емоције породице, смиривање ствари ако се деца непримерено понашају или брину око тога како ће се снаћи у школи. Треће, ментално оптерећење је пресек претходна два: припрема, организовање и предвиђање свега, емоционалног и практичног, што треба да се уради да би живот текао.
Овај скривени рад је тешко измерити, јер је невидљив и обавља се интерно, што отежава сазнање где почиње и где се завршава. Године 2019. Алисон Дамингер, докторант социологије и социјалне политике на Универзитету Харвард, открила је да, иако је већина учесника у њеној студији о когнитивном раду у домаћинству схватила да жене раде лавовски удео, ово још увек није „нормализован облик рада“ . У студији на 35 парова, открила је да мушкарци спомињу своје жене користећи изразе као што су „менаџер пројекта“ или су рекли да „више и боље прате ствари“.
Вођење домаћинства и четири фазе менталног рада
У ствари, Дамингер је идентификовала четири јасне фазе менталног рада у вези са обавезама у домаћинству: предвиђање потреба, идентификација опција, одлучивање између опција и затим праћење резултата. Мајке су учиниле више у све четири фазе, показало је њено истраживање, док су родитељи често заједно доносили одлуке, мајке су више очекивале, планирале и истраживале. Другим речима, очеви су били информисани када је реч о одлукама, али су мајке уложиле труд око њих.
Овај скривени рад има различите утицаје. Знамо, примера ради, да жене чешће него мушкарци брину о дечјој нези чак и када нису са својом децом. Такође изазива додатни стрес, јер је увек присутан – чак и када би требало да се концентришете на друге ствари.
„Ментално оптерећење је та нит која уводи породицу у ваш радни живот“, каже Леа Рупаннер, ванредни професор социологије на Универзитету у Мелбурну и аутор књиге „Мotherlands“.
То је стална брига о томе да ли радимо довољно и какав ће утицај наше родитељство имати на будућност нашег детета.
“Увек покушавате да ублажите будући ризик.”
Мајке – чувари капије породичног дома
Једна ствар која је збунила Дамингер је да ова неједнака расподела менталног рада није изазвала много сукоба међу њеним учесницима. Да би разумела зашто, спровела је накнадну студију годину дана касније која је показала да су парови објаснили нека од ових родно заснованих понашања. И мушкарци и жене су сугерисали да је до неједнаке поделе менталног рада дошло због тога што је један партнер радио дуже, или су изјавили да су жене „због свог темперамента заинтересоване да буду организоване“ – да су једноставно биле добре у планирању унапред.
Док су родитељи често заједно доносили одлуке, мајке су више очекивале, планирале и истраживале
Како су део истраживања били високо образовани учесници који су пристали да учествују, можда нису у потпуности репрезентативни, али ипак је добијен занимљив увид у заблуду коју су друге студије разоткриле – жене природно нису боље у планирању, организацији или обављању више задатака, већ од њих се само очекује да то раде више и да на крају постану боље у томе.
Ипак, постоје и други структурални разлози због којих жене настављају да преузимају већи део менталног оптерећења. Жене често проналазе начин да раде флексибилно, док се мушки послови сматрају ригиднијим, а њихове каријере традиционално линеарније. То значи да су жене доступније за бригу о деци, раде више по том питању – и као резултат морају више да размишљају о томе. Још снажније, родна очекивања која почињу од рођења могу објаснити зашто су идеје о томе ко обавља кућне послове и бригу о деци толико укорењене. Познато је да ћерке раде више кућних послова него синови, на пример.
Идеали мајчинства
Идеали мајчинства такође имају удела у овој једначини. Примера ради, дом се често посматра као женино поље деловања. Знамо да се жене строже оцењују по уредности него мушкарци. Пошто се жене више процењују на основу начина на који воде домаћинство, од суштинског је значаја да покажу „материнско чување капије/врата“. То значи да мајке преузимају задатке бриге о деци који се могу поделити, као што је писање планова оброка или бирање одеће, суптилно сигнализирајући да је то посао мајке.
Ако тата „лоше“ обуче дете, онда је то смешно, али када мајке ураде нешто погрешно, онда се одмах размишља о томе како су лоше и да се не сналазе најбоље у мајчинству.
Који су то утицаји код куће и на послу због ког жена носи скривени терет?
Чињеница да мајке на крају преузимају ово ментално оптерећење има последице. Мајке су под стресом, уморније и мање срећне од очева, који су срећнији током чувања деце, показују истраживања, делом и због тога што чешће раде забавне, рекреативне активности. Једна шведска студија је показала да када су жене мислиле да је дистрибуција очигледнијих кућних послова неправедна и да се перцепције доприноса сваког партнера разликују, то је довело до проблема у браку и повећало вероватноћу разлаза.
Ризик је и исцрпљеност за мајке. Премда би могле да затраже помоћ, ако морају изнова и изнова да понављају, то може бити мучно и утицати на партнерски однос. Штавише, ако су жене преоптерећене код куће, то значи да многе осећају да не могу физички или ментално да уложе у прековремени ради (који многа радна места захтевају), због чега наставља да расте разлика у платама за мушкарце и жене.
Маме, причајте више, радите мање
Јасно је да већина мушкараца жели да се више укључи у животе своје деце. Важно је да парови отворено разговарају о томе ко шта ради, од почетка до краја – ако је један родитељ већ испланирао и организовао неку активност, онда није добро да други одведе децу на игралиште, на пример.
Да бисмо неговали нове навике које ће нам помоћи да поделимо терет, морамо невидљиво учинити видљивијим. Свест о томе је добар први корак. Ако јасно наведемо колико је планирање укључено у сваки аспект бриге о деци и обављање кућних послова, постаће очигледно колико скривеног посла радимо.
На друштвеном нивоу такође морамо да преформулишемо нека веома дубоко укорењена уверења о томе шта је улога мушкарца или жене. Политика би такође могла да помогне – истраживања показују да мушкарци који узимају породиљско одсуство касније више брину о деци.
Али у недостатку политике, можда је најбољи начин да жене смање ментално оптерећење – да раде мање. Ако мајка престане да размишља о томе шта треба да се уради, а отац не предвиђа ове потребе, то у почетку може изазвати стрес или осуду – али то би могло да буде уједно и лекција за убудуће. Очеви ће се сетити негативних последица јер су заборавили нешто да ураде, па ће се постарати да следећи пут то промене.
Временом, ако радимо мање, то би могло да повећа укљученост нашег партнера. Заузврат, остаје нам више менталне енергије да се фокусирамо на себе. У почетку бисмо могли бити осуђени због тога, али би то касније могло довести до веће среће. На крају крајева, сви учимо из рада.
