Da li ste nekada razmišljali zašto vaše dete ispoljava nasilno ponašanje? Razloga je više, ali pre nego krenete da uvodite stroge mere i da kažnjavate dete ne bi bilo loše da preispitate svoje postupke. Sagledajte realno situaciju, bez da tražite opravdanje za sebe. Budite samokritični.
Za razliku od ovakvog pristupa, postoji i ona druga vrsta roditelja koja nasilno ponašanje svog deteta smatra kao prolaznu fazu u odrastanju. Često se dešava da roditelji savetuju decu da nikada prvi ne započinju svađu, ali ako se na bilo koji način osete ugroženim da se fizički suprotstave. I ovo je veoma pogrešno.
Nasilna deca su željna ljubavi
Deca koja ispoljavaju nasilno ponašanje vape za pažnjom i ljubavlju. Da li ste nekada razmišljali o tome? Dete koje je nasilnički nastrojeno prema drugoj deci, najčešće u porodici proživljava neku vrstu nasilja. Ukoliko su roditelji skloni fizičkom kažnjavanju deteta ili je prisutan diktatorski režim u vaspitanju, dete pred sobom ima model ponašanja. U takvim situacijama, ono svoj bes usmeren na roditelje ispoljava na drugoj deci.
Deca koja odrastaju u takvom okruženju imaju i suviše nataloženog besa u sebi. Iz tog razloga oni traže način da ispolje taj bes i najčešće biraju nekog slabijeg od sebe.
Takođe, u porodicama u kojima nisu jasno definisana pravila ponašanja, dete odrasta u uverenju da mu je sve dopušteno. To se posebno odnosi na situacije u kojima roditelji nisu dosledni u svojim stavovima.
U porodicama gde ne postoji razgovor na relaciji roditelj – dete i gde dete nema jasno postavljenih granica, ovo je čest slučaj. Dete se oseća nadmoćno, a kasnije osećanje moći prenosi na vršnjačku grupu. Koliko god da pokazuju nadmoć među vršnjacima ili mlađima od sebe ta deca su duboko nezadovoljna.
Nasilnim ponašanjem deca hrane svoj ego
Dete kod koga je izraženo nasilno ponašanje je istovremeno dete kome nedostaje samopouzdanje. Iskazujući svoju nadmoć pred drugom decom ova deca hrane svoj ego. S obzirom na to da druga deca osećaju strah u njegovom prisustvu nasilno dete u sopstvenim očima kreira sliku hrabrog i odvažnog deteta. Međutim, ukoliko se zagrebe ispod površine vrlo brzo bi se shvatila ta uzročno – posledična veza.
Deca koja ispoljavaju nasilno ponašanje nikada ne razgovaraju sa vršnjacima o svojim osećanjima. Ali kada jednom otkriju nasilje kao model ponašanja i shvate da na taj način uspevaju da privuku pažnju na sebe više i ne pokušavaju da podele emocije sa drugima.
Kako pomoći detetu koje ispoljava nasilno ponašanje?
Verovatno ste i sami svedoci toga da mnogi roditelji na nasilno ponašanje deteta uzvraćaju nasiljem. Moguće da će postići efekat, ali samo na par sati. Dugoročno se ništa ne postiže.
Dete kod koga je prisutan strah od roditeljskog kažnjavanja će promeniti svoje ponašanje u prisustvu roditelja, ali će se i dalje nasilnički ponašati među vršnjacima. Ukoliko je roditeljski autoritet zasnovan na strahopoštovanju, dete će sve češće pokazivati bunt.
Pravilan roditeljski autoritet treba da bude mešavina uzajamnog poštovanja i poverenja. To je proces koji se gradi od momenta kada dete dođe na svet pa nadalje tokom odrastanja. Jednom kada uspostavite takav odnos sa detetom važno ga je nadograđivati i održavati. Imajte u vidu da će dete u raznim uzrasnim fazama isprobavati i testirati vaš autoritet. Posebno tokom odrastanja i poistovećivanja sa vršnjačkim grupama.
Postavite jasne granice u ponašanju
Vi kao roditelj morate postaviti jasnu granicu. Važno je da u startu razdvojite dozvoljeno od nedozvoljenog ponašanja, a zatim biti dosledni u tome. Nemojte pretiti kaznama koje nećete sprovesti u delo. Na taj način rušite autoritet u očima deteta i dajete mu nadu da će svako naredno neprimereno ponašanje proći bez posledica.
Bez obzira na sve životne izazove, na ubrzan životni tempo, za dete uvek morate imati vremena. Ne dozvolite da vam prođe dan u kome se niste dovoljno posvetili detetu i proveli vreme razgovarajući sa njim. Pokažite mu nesebičnu i beskrajnu ljubav, jer ćete na taj način doprineti izgradnji njegovog samopoštovanja i samopouzdanja.
Ovakav odnos se uspostavlja od malena, jer ako tada izostane tokom vremena ćete ga teže uspostaviti. Odrastanjem se dete okreće vršnjačkim grupama pa je samim tim teže uspostaviti prisan odnos, ali svakako nije nemoguće.
Ukoliko i pored maksimalnog angažovanje ne uspete da pomognete detetu i odvratite ga od nasilničkog ponašanja nemojte se ustručavati da potražite stručnu pomoć. Ne samo da je to roditeljsko pravo, već je i obaveza. I ne zaboravite da su deca naša najveća investicija. Što ste spremni više da uložite u dete, nesumnjivo je da će vam se višestruko vratiti. Kada odrastu deca se najčešće neće setiti odevnih predmeta koje su nosili, ali će svakako pamtiti kako i koliko vremena ste provodili sa njima.
Autor: Slavica Bijelić