Nastavnica engleskog: Nemam vremena da čekam ministarstvo, sistem, roditelje. Evo šta ću ja da uradim

maj 9, 2023

Ono na šta godinama upozoravaju dobronamerni ljudi bljesnulo je na najstrašniji mogući način. I dalje, svi kolektivno, tražimo uzroke i razloge zbog kojih je cela Srbija i region 3. maja zavijena u crno. Razloge znamo, ali ti razlozi nikako ne mogu biti opravdanje za ono što se desilo.

Dugi niz godina i decenija kolektivno ćutimo pred opštim nepravdama i anomalijama u društvu. Sada upiremo prstom jedni u druge i na sve ono što nas je dovde dovelo. Mislim da bi nam bilo pametnije da taj isti prst stavimo na čelo i zapitamo se kako i šta dalje.

Kao prosvetni radnik, ne želim da savetujem roditelje kako treba da vaspitavaju svoju decu, niti ću prozivati medije i resorno Ministarstvo jer je to, u startu, uzaludan posao. Reći ću vam šta ću ja, kao pojedinac, da uradim sve dok ne odem u penziju. Moj dosadašnji, skoro tridesetogodišnji radni vek, bio je propraćen najlepšim ali i najružnijim stvarima koje mogu zadesiti jednog prosvetnog radnika: od emotivnih, lepih susreta sa svojim bivšim đacima i njihovim roditeljima do peticije roditelja đaka jednog odeljenja za moju smenu jer sam uvredila njihovu decu rečenicom: “Gore je biti loš čovek, nego loš đak.” Moja “uvreda” bila je odgovor na pokazani nedostatak empatije jedne odlične učenice (sa svim peticama) prema svom drugu iz odeljenja.

Otkad radim u školi, važim za blagog nastavnika – onog koji decu ne opterećuje teškim domaćim zadacima i koji misli da njegov predmet nije najvažniji na svetu, iako predajem jedan svetski jezik. Moram da priznam da sam se godinama preispitivala, pitajući se da li možda deci činim medveđu uslugu svojom blagošću i nedovoljnom zahtevnošću.

Trudila sam se da deci prenesem znanje koliko su oni bili spremni da prihvate. Glavni cilj mi je bio da kod njih razvijem ljubav prema svim jezicima i da ih naučim osnovnim stvarima kako bi kasnije sami nadograđivali stečeno znanje. Nadam se da sam kod nekih i uspela.

Kao neko ko ne daje domaće zadatke za vikend, a kamo li raspust, ipak sam ove školske godine to uradila. Naime, učenici prvog i drugog razreda pitali su me šta imaju za domaći tokom zimskog raspusta. Zadala sam im da svako ko ne ume da veže pertle, to nauči. Na moju radost, oko petoro dece svakog odeljenja pohvalilo se da su uradili zadatak. Neki od njih su mi i pokazali tako što su odvezivali pertle sa svojih patika, a onda ih ponovo vezivali preda mnom.

Više nemam dilemu i mislim da na osnovu svog dosadašnjeg iskustva imam pravo da vaspitanje i insistiranje na praktičnim veštinama, danas više nego ikad, stavim iznad obrazovnih ciljeva.

Nemam vremena i ne želim da čekam da se smanje preobimni nastavni programi. Nemam vremena da čekam da se ukinu neprimereni sadržaji u svim medijima i društvenim mrežama. Nemam vremena da čekam da država usvoji neophodne zakone. Nemam vremena da čekam da se svaki roditelj promeni i shvati koliko je škola važna… Nemam vremena!

Uvek ću prekinuti čas obrade ili utvrđivanja ukoliko primetim da se nešto neobično dešava u odeljenju. Iskreno, ne interesuje me da li ću odraditi sve nastavne sadržaje i ispuniti sve obrazovne ciljeve do kraja desetak školskih godina koje su mi preostale do penzije. Ako zbog toga ostanem bez posla, neće mi biti žao jer sam uradila ono što sam mislila da je bilo ispravno.

Kao što je neko nekad rekao – To što je neko obrazovan, ne mora da znači da ima obraza. S druge strane, nedovoljno obrazovan čovek i te kako može biti pun razumevanja, lišen svake mržnje i predrasuda.

Vaspitna uloga škole stavljena je u zapećak. Osnovni cilj i zadatak našeg školstva decenijama unazad je obrazovanje, a ishod smo, nažalost, videli.

Autor: Marina Raičević, prof. engleskog jezika iz Bora

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


37 komentara na "Nastavnica engleskog: Nemam vremena da čekam ministarstvo, sistem, roditelje. Evo šta ću ja da uradim

  1. Ana kaže:

    Kamo srece da imamo vise nastavnika kao sto ste vi

  2. Velja kaže:

    Nazalost nece svako da radi svoj posao. Jer da je tako ova profesorica bi predavala engleski jezik a ne bi radila posao razrednog staresine i uprave skole.

    1. Drakče kaže:

      Moja puna podrška za nastavnicu i želja da svi slede njen primer,to je onaj nastavnik iz starih dobrih i najboljih vremena.

  3. Violeta kaže:

    Svaka čast,ja Vas kao roditelj podrzavam

  4. Lina kaže:

    Bravooooooooooo postovana nastavnice. Svaka čast tako treba

  5. Babi kaže:

    To je pravi nastavnik i pravi covek. Hvala vam.

  6. Iva Grbic kaže:

    Bravo za nastavnicu. Da su svi kao VI lakse bi mi isli na vetrenjače. Kad bi se ujedinili normalni i čestiti gde bi kraj bio? Ali…svi se nečeg boje…svi su se uspavali u nekoj svojoj ‘sigurnosti’…Budite se!

  7. Nena kaže:

    Bravo za nastavnicu, podrska!

  8. Bravo kaže:

    Svaka cast!

  9. Duda kaže:

    Svaka cast nastavnice.

  10. Jelka kaže:

    Bravo Marina! To je ispravno razmisljanje i pravi stav! Deca treba da imaju znanje i da ih podsticemo da uci ali, isto tako, decu treba uciti da se izmedju sebe ne vrednuju po tome, koje uspesniji sa ocenama, ko ima bolje patike, ciji roditelji su uspesniji i imucniji…Deca treba da se postuju medjusobno bez obzira na razlike…Vrsnjacko nasilje je jednako oruzju…Neku decu degradira za ceo zivot…Kod neke dece izaziva mrznju prema svemu i svima a kod neke ostavlja bolne traume i secanja na detinstvo…

  11. Milica kaže:

    Bravo

  12. Danijela kaže:

    Koliko svesnosti, bravo i podrška da se što više nastavnika ugleda na Vas.

  13. Miroslav kaže:

    Svaka Vam čast nastavnice.
    Želim Vam svako dobro.

  14. Maja kaže:

    Tako treba raditi draga koleginice. Samo takve kolege cenim.

  15. Radmila Miltenović kaže:

    Bravo, koleginice! I ja sam predavala isti jezik, i dok sam čitala ovo što ste napisali, činilo mi se, kao da čitam sebe.
    Počela sam da radim, kada nismo imali čak ni pristojnu knjigu iz metodike, na srpskom. Koristili smo, kao pripremu, za stručni, Dajanu Larsen i Naumovićevu zbirku testova, što je svima bilo sumanuto, ali je to bila njegova preporuka, i morali smo da prihvatimo.
    Dakle, bez ikakvih izvora, zarad rada na sebi, oslanjali smo se na lični osećaj, i ogromnu ljubav prema deci pa tako i, profesiji.
    I, da skratim, ono što je bila moja vodilja, je da postignem da deci ne bude dosadno, a to se može samo, ako nama nije dosadno i opterećujuće.
    Zato sam ponosna na Vas, i srećna što ima još uvek takvih divnih predavača.
    I, to što ste blagi, nije mana. Zato nikada nisam ni priznavala kategoriju razmažene dece.
    Odgovorno tvrdim, i kao majka i kao baka, da loša deca budu, zbog manjka ljubavi, a višak ljubavi ne postoji.
    Ili je ima, ili ne.
    Bog Vas blagoslovio, poštovana koleginice, i neka to što radite, bude epidemija, ta vaša ljubav prema pozivu, a ne virusne i epidemije zla, kojima hoće da unište naš divan srpski narod…
    Svako dobro!
    ❤️
    PS: Oprostite, ako sam negde nešto loše otkucala. Ne vidim ni sa naočarima. 🤗

  16. Veta kaže:

    Divni su Vam svi tekstovi, a ovaj posebno. Skoro sam Vas otkrila. Bravo!

  17. Dušanka Spasojević kaže:

    Bravo!!!To je pravi prosvetni radnik koji vaspitava decu a ne samo uči!!!

  18. Viktor kaže:

    Bravo profesore, BRAVO!!!

  19. Bahrija kaže:

    Bravo Prof.Marina

  20. Zeljka Radosavljevic kaže:

    Sveti vladika Nikolaj Velimirović je upravo to rekao,da je obrazovan onaj koji ima obraz a ne školu.

  21. Mia kaže:

    Ma BRAVO!

  22. Natasa Paunovic kaže:

    Podrzavam Vas, koleginice. I ja sa svojih 30 i kusur godina staza u prosveti, smatram da je vaznije razgovarati sa decom o njihovom problemima i iskustvima, nego po svaku cenu zavrsiti planiranu lekciju. I to deci mnogo znaci. Bivsi ucenici, danas i sami roditelji, kazu da cesto medju sobom prepricavaju te razgovore. I nije me, apsolutno, briga kako ce neki “savetnik” da proceni moj rad. Iskustvo mi govori sta treba da radim. A sto se tice gradiva, svako je naucio koliko je hteo i mogao.
    N. Paunovic, profesor

  23. Zoran Ćeha kaže:

    Podrška za izrečeno….

  24. Ana kaže:

    Bravo za ucitelicu engleskog
    Nadam se da ce Srbija shvatiti konacno
    Ulogu skole koja je vaznija od svih materjalnih I vestackih programs na TV I vestackih igrica
    Da li ste pitali decu da li cuju cvrkit ptica I disanje some posle prolecne kise?

  25. Dragan kaže:

    Bravo!!!

  26. Olivera Maric kaže:

    Sve vise imamo “drugacije” i “posebne” dece u skolama.Dok su ovi ostali “obicni” ili sta?
    Mislim da niko nema traume iz skolskih dana jer je nastavnik smeo da posalje u cosak,zagalami,ukaze na problem….Nastavnici su ljudi koji vole decu ,raduju se njihovim uspesima,ponosni su na svoje djake i treba da im se da postovanje i autoritet koji im pripada…

  27. Dragana kaže:

    Bravo koleginice.Uguseni smo papirina,timovima a deca izgubljena.Ja vec
    odabvno vise radim sa deciom,manje pisem u neka me kazne,bas me briga.Znam da radim sta treba

  28. 1982 kaže:

    Ni pojedini nastavnici a isto tako i pojedini roditelji nemaju vremena više da čekaju da se država i društvo promeni.Ipak je država ta koja je najveći krivac.Kada bi se uvele stroge kazne od banalnog bacanja papirića po ulicama do neprimerenog ponašanja, i nastavnici i roditelji bi imali manje posla i stigli da se bave decom.Sistem nam uništava decu!

  29. Olivera kaže:

    Hvala!
    Upravo to je neophodno. Kada se uoči problem(čić) ne treba čekati razrednog starešinu, psihologa, roditelja…Neophodna je reakcija.
    Nažalost, češće se ignorišu scene “nestašluka”, vređanja, nasilja i sl.

  30. Jasminka Kuzmanović kaže:

    Taj neko ko je to o obrazovanju i obrazu rekao je Vladika Nikolaj Velimirović. A inace se u svemu slažem sa vama.

  31. Jecka kaže:

    Bravo,bravo,bravo,tracak svetlosti u ova mracna vremena!Deca su kod vas u dobrim rukama!

  32. Zoran kaže:

    Svaka cast koleginice,za svaku pohvalu je vas clanak!!!

  33. Lidija kaže:

    Samo jedno. Svaka čast!

  34. Radojka kaže:

    Konacno neko da ucini pravi korak.Svaka cast nastavniceeeee.

  35. Moky kaže:

    Bravo, tako je. U pravu ste 100%. Svaki pojedinac treba da uradi sta moze. Sistem je jako spor u resavanju problema. Da je Gandi cekao da neko drugi uradi ono sto je on naumio da uradi Indija mozda nikada ne bi stekla nezavisnost!

  36. Goran kaže:

    Ako roditelji, ministarstvo, država i društvo ne znaju kako dalje, evo im putokaza.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama