Наставница из Бајмока, Андреа Беседеш, која је у свом досадашњем раду добијала Националну и Европску ознаку квалитета образовања, изгубила је посао, што она повезује са својом подршком протестима.
Иако предаје предмет за који у Србији већ годинама недостаје стручног кадра, њен уговор није продужен. Као дипломирани инжењер информатике, предавала је математику седамнаест година уз обнову уговора сваке године, али ове године продужење није реализовано.
Поред редовне наставе из математике, информатике и физике, Андреа је водила ваннаставне активности из роботике, припремала ученике за такмичења и била део тима који је писао бројне пројекате захваљујући којима је школа остварила значајна признања и финансијску подршку. „Водила сам aTwinning пројекте, писала конкурсе за Ерасмус+. Само ове године обезбедили смо скоро 25.000 евра“ – каже наставница.
Пре четири године, заједно са својим одељењем, учествовала је у европском пројекту Amelie, који се бавио борбом против онлајн и офлајн насиља. Њихов рад оцењен је као најбољи у Србији, а награђен је и на европском нивоу, у Прагу.
„Радили смо годишње на више од пет пројеката. Нажалост, сада не можемо наставити и завршити пројекат I can (Design for change), јер више не радим у школи“, објашњава она.
Андреа истиче да је кроз пројекте повезала своју школу са ученицима из Румуније и других земаља, а да је њен ангажман довео до тога да деца развијају међународна пријатељства и размењују идеје. „Једна колегиница је написала да сам ја довела свет у нашу школу. И веруј ми, ја све ово нисам радила за своју корист, никаквих материјалних надокнада нема ту. Али тај осећај да наша деца имају пријатеље по целој Европи, сада већ и из Африке, кад видим да се стидљиви, често отписани ученици отворе и почну да деле идеје, па на крају и остваре пројекте, то нема цену“, каже Андреа.
И поред признања и успеха, наставница је остала без посла, што изазива дубок осећај неправде. „Највише бих волела да наставим да радим у Бајмоку. То су моја деца. Са њима сам планирала будућност, али уместо подршке добила сам отказ“, истиче она. Андреа се нада повратку у просвету јер за њу образовање није само посао, већ позив.
„Можда је глупо, али и даље желим да радим у школи. Желим да наставим да градим будућност са децом и да им покажем да се знање, труд и поштење увек исплате.“Њен случај покренуо је питање недостатка наставног кадра, посебно професора математике, али и ширег односа институција према онима који улажу додатни труд у образовни систем. Андреа истиче да је, и поред свих признања и успеха, кажњена управо због свог става и подршке протестима, што је довело до тога да њен уговор не буде продужен. Тај потез, сматра она, шаље поруку да чак ни изузетно посвећени и признати наставници нису заштићени када изразе своје мишљење.
Извор: Суботичке