Pedagoška dokumentacija oduvek je bila deo prosvete, ali poslednjih godina pred početak školske godine pristižu novi zahtevi koji nastavnicima okupiraju pažnju i sputavaju ih u radu osnovnog posla – pronošenja znanja.
Iz Unije sindikata prosvetnih radnika u Kragujevcu kažu za portal Kragujevačke da je problem nastao uvođenjem elektronskog dnevnika, jer nastavno osoblje nije imalo adekvatne obuke, a i da sam sistem ovakve dokumentacije na početku nije krenuo baš najsjajnije.
– Sistem elektronskog dnevnika je dobra stvar, ali zahteva vreme i poboljšanja, a ono što je problem kod te dokumentacije je što stalno moramo da pišemo izveštaje (o realizovanoj nastavi, o nastavnom programu i planu, izveštaj sa veća…), kaže koordinatorka Unije sindikata prosvetnih radnika Kragujevca Ljiljana Miletić.
Dugačke procedure
Nastavnik je u obavezi da opisno obrazloži svaku od četiri brojčane ocene u jednom polugodištu, kako bi roditelji znali šta dete zna, a šta ne zna iz određenog predmeta.
– Moje viđenje je da opisna ocena roditelje uopšte ne zanima. Na početku svake školske godine roditelji se upoznaju sa kriterijumima ocenjivanja, a formativno ocenjivanje je veći problem. Imam utisak da se roditeljima pravdamo za ocenu koju dajemo, kaže naša sagovornica.
Ona dodaje da nastavnici provode za računarom mnogo vremena i da ne stižu da se usavršavaju za osnovni posao.
Ljiljana navodi primer iz svog iskustva, kada je u poslednjoj godini rada (prošle školske godine) imala 280 đaka, kojima je trebalo bar jednom mesečno da napiše aktivnosti i preporuke. Sve formativne stvari pišu i u takozvanim pedagoškim sveskama koje svako kreira po svom nahođenju, sa ciljem da roditelji imaju uvid u sve.
Takvim postupcima, smatra Ljiljana Miletić, odvratili su roditelje, koji su i onako retko dolazili u školu, a sada dolaze, jedino kada „zagusti”, pred kraj polugodišta ili školske godine kada su nezadovoljni ocenama.
Dugačke su procedure i kada se krše pravila ponašanja. Odeljenjski starešina ili učitelj mora da piše izveštaje o onome šta se dogodilo, popunjavaju se obrasci gde se konkretno navodi šta se desilo, uključuje se tim za sprečavanje nasilja, saslušavaju se đaci, koji idu na razgovore u pedagošku službu, dolaze roditelji i sve to traje jako dugo. Na kraju može samo da se smanji ocena iz vladanja, a pre toga odeljenjske starešine uz pomoć pedagoške službe preduzimaju pojačan vaspitni rad, a po mišljenju naše sagovornice sve to ne daje očekivani rezultat.
Kako su deca sa posebnim potrebama uključena u redovno školovanje, za njih postoje posebni planovi i programi, kao i procedure kada se učenik „ostavlja” da polaže popravni ispit ili da ponavlja razred.
Ljiljana kao nastavnik sa dugogodišnjim iskustvom, odnedavno u penziji, kaže da je nekada „papirologije” bilo mnogo manje – pisali su izveštaje, ali ocenjivanje je bilo realnije i bilo je više poverenja u ono što nastavnik radi.
– Poverenje u nastavnike je osnovna stvar, jer sve ovo obrazlaganje je nekakvo pravdanje onoga što radim. Roditelji su ranije dolazili u školu i tražili naše mišljenje kako da pomognu svom detetu, tvrdi ona.
Zahtevi prosvetara
Pred početak ove školske godine, četiri reprezentativna sindikata prosvete (Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, Sindikat obrazovanja Srbije, GSPRS Nezavisnost i Sindikat radnika u prosveti Srbije) usaglasili su se i tražili od Ministarstva prosvete da se administracija olakša i izmeni. Imali su 18 zahteva, a navešćemo neke od njih.
Recimo, da se administracija u elektronskom obliku ne vodi i u pisanom, da se ukinu „pedagoška sveska” u pisanom obliku, opis brojčanih ocena, da se ponudi opcija formativnh ocena u padajućem meniju. Zatim da se standardizuju formulari za sve vrste pedagoške dokumentacije, da đačke knjižice, svedočanstva, uverenja, matične knjige i druge vrste dokumenata postanu elekrtonska forma i da se uvede štampanje ovih dokumenata iz elektronskog dnevnika. Da se naprave jedinstveni nastavni planovi i pripreme, da se smanji broj timova, pojednostave planovi za inkluzivne učenike, smanji administracija u vaspitno-disciplinskim postupcima…
Ministarstvo prosvete uslišilo je neke od predloga sindikata i većina ovih promena počeće od naredne školske godine.
Na predlog sindikata dogovoreno je da se dokumenta koje škola izdaje (svedočanstva, uverenja, diplome, ispisnice, ispiti…) štampaju iz elektronskog dnevnika i ova izmena trebalo bi da zaživi do juna školske 2023/2024. Formativna ocena će biti posebna stavka u e-Dnevniku sa ponuđenim aktivnostima u padajućem meniju. Vladanje učenika na času upisano u napomene biće vidljivo roditeljima, postojaće posebna stavka „Pedagoška sveska”.
Dogovoreno je i da će se pojednostaviti procedura izvoza izveštaja i naglašeno je da tromesečje u formi kojoj je postojalo više ne postoji, tako da treba da se pojasne obaveze nastavnika za taj period.
Vodila se poduža rasprava o jedinstvenim planovima i pripremama, ali nije postignut dogovor da Zavod za unapređenje vaspitanja i obrazovanja dostavlja školama gotove planove. Takođe, konstatovano je da svaka škola treba da ima samo šest timova, kao i da porfolio za nastavnike ostaje obavezan, dok za učenike nije obavezan, već samo za one sa posebnim potrebama. Nisu postignuti konkretni predlozi o vaspitno-disciplinskim postupcima. A kako je najavljeno, od Nove godine bi trebalo da se promeni i procenat plaćanja za odeljenjsko starešinstvo.
Izvor: Kragujevačke