Od početka uvođenja nastave na daljinu pojedini nastavnici zadaju đacima domaće zadatke tako što od njih traže da snime video zapise na kojima se vide kako izvode vežbe iz fizičkog, recituju ili sviraju muzički instrument, i da im te snimke šalju na mejl ili Viber.
Iako je Ministarstvo prosvete upozorilo škole da su obavezne da vode računa o zaštiti učenika od digitalnog nasilja, pomenuta praksa je, prema svedočenju nekih roditelja, uobičajen način komunikacije sa nastavnicima, posebno kada je reč o muzičkim školama.
„Nastavnici ne bi trebalo da traže od učenika da im šalju video zapise/fotografije u kojima se deca vide da bi se sprečila svaka vrsta zloupotrebe dece u virtuelnom prostoru. Nikada ne možemo biti sigurni u to da je elektronska pošta nastavnika zaštićena od „upada“, a zatim i od zloupotrebe“, navodi se u dopisu Ministarstva prosvete upućenom školama.
U službi Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnost ukazuju za Danas da prikupljanje video snimaka na kojima se deca vide predstavlja obradu podataka koji nisu primereni, bitni i ograničeni na ono što je neophodno u odnosu na svrhu obrade.
– Svi podaci koji se odnose na fizičko lice i čine njegov identitet određenim ili odredivim, pa i domaći zadaci učenika, njihove fotografije i video zapisi, jesu podaci o ličnosti. Obrada ovih podataka mora se vršiti u skladu sa načelima Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji pored zakonitosti, transparentnosti, svrsishodnosti, tačnosti i ograničenja čuvanja, obuhvataju i integritet i poverljivost podataka. U tom smislu, škola mora preduzeti sve adekvatne organizacione, tehničke i kadrovske mere zaštite podataka kojima raspolaže, kako ne bi došlo do neovlašćenog pristupa tim podacima – rečeno je Danasu u službi Poverenika.
U toj službi napominju da organizovanje nastave na daljinu, koja podrazumeva dvosmernu komunikaciju dece i zaposlenih u školama (izrada zadataka, dokazi o praćenju nastave, testovi i slično), iziskuje upotrebu interneta, pri čemu Ministarstvo prosvete donosi odluke i daje preporuke, prati i usmerava poslove i dinamiku uspostavljanja nastave na daljinu.
– U redovnim okolnostima, uvođenje takvog načina izvođenja nastave u obrazovno-vaspitnim ustanovama bi podrazumevalo detaljnu pravnu regulaciju, ali imajući u vidu činjenicu vanrednog stanja koje je u toku, sadržinu odluke o obustavi nastave u obrazovnim ustanovama, te otežan rad prosvetnih radnika u zadatim uslovima, Poverenik smatra da ista obrada jeste neophodna, uz preduzimanje svih raspoloživih mera bezbednosti podataka. Prikupljanje kontakt podataka (brojevi telefona, i-mejl adrese), u tom smislu, može predstavljati neophodnu obradu podataka o ličnosti, u svrhu nesmetanog odvijanja nastave na daljinu – odgovaraju na pitanje Danasa da li su nastavnici prekršili zakon time što su tražili od svojih đaka brojeve telefona i mejl-adrese da bi sa njima mogli da komuniciraju u uslovima nastave na daljinu.
U službi Poverenika kažu da je upotreba savremenih sredstava komunikacije neophodna u organizaciji nastave u okolnostima vanrednog stanja, ali da je neophodno da škole vode računa o kanalima komunikacije koje uspostavljaju sa roditeljima i učenicima, podacima koje obrađuju upotrebom tih kanala, njihovoj zaštiti i bezbednosti u virtuelnom prostoru.
Šabić: Širok prostor za zloupotrebe
Na pitanje da li nastavnik krši zakon ako traži od deteta da snimi sebe i da mu taj video snimak pošalje na mejl, advokat Rodoljub Šabić odgovara da bi bilo lepo kada bi se na to moglo odgovoriti kratko – da se takvim zahtevom, odnosno obradom ličnih podataka koje snimci sadrže, krši zakon, i da se potom navede odredba zakona sa kojom je to u suprotnosti.
– Nažalost, jedan od mnoštva nedostataka našeg i inače izuzetno lošeg Zakona o zaštiti podataka o ličnosti je i to da on ne sadrži bukvalno ni jednu jedinu odredbu o video nadzoru. Teško da postoji sličan primer u svetu. Isto se automatski odnosi i na snimanje o kom govorimo. Nezavisno od rečenog, moje je mišljenje da bi takva obrada podataka, pogotovo maloletnika, čak i uz pristanak roditelja bila u suprotnosti sa osnovnim standardima zaštite podataka koji su makar i samo formalno i u fundamentu našeg zakona. Takva obrada otvara mnoga pitanja zaštite podataka i ostavlja nepotreban, a širok prostor za rizike i zloupotrebe, pogotovo kad se to radi na osnovu pojedinačnih inicijativa, van sistema, i praktično bez mogućnosti kontrole. Zato mislim da je upozorenje sadržano u uputstvu Ministarstva prosvete umesno – kaže Šabić, koji je i nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja.
Izvor: Danas