Размислите о овоме:
- 1900. године 8 од 10 послова се базирало на изградњи ствари својим рукама.
- 2010. године 8 од 10 послова се базирало на раду са идејама.
- Концепти и везе поставили су темељ 21. веку.
- Недавно истраживање спроведено у Америци, које је обухватило преко 400 запослених, показује да је способност размишљања најважнија вештина код нових запослених. Било да је циљ професионални успех, самоиспуњење на личном плану, државно такмичење у науци и технологији или решавање комплексних глобалних проблема,нове вештине су неопходне да би се напредовало.
- 21. век као доба знања захтева од људи да буду вешти мислиоци и ученици, да користе и граде знање, да разликују и комбинују, упоређују и граде и деконструишу идеје. Укратко, у добу знања интелигенција ће бити од највећег значаја.
Време је да се школе из индустријског доба преселе у 21. век, доба знања. Ово се може постићи визионарским лидерством (захваљујући онима који постављају правила и принципе) и привлачењем веома успешних наставника. Радикалнији корак би био преиспитивање система јавног образовања из темеља. Ако би се државни образовни систем мењао из корена, како би се задовољиле потребе доба знања, исход не би био наш тренутни школски систем. Иновативне школе попут NBCS или High Tech High иду правим путем, али имају релативно мали број ђака. Остаје питање како да се иновација повећа да би се побољшао цео школски систем.
Да ли су наставници и даље важни у доба онлајн окружења за учење и Гугла? Земље успешне у међународним компаративним студијама, попут Финске и Сингапура, указују да су компетентни наставници кључни за високо квалитетно образовање и подизање стандарда образовања.
OECD студија из 2012, на челу са Андреасом Шлајхером, закључује да уколико школски системи желе да буду конкурентни у 21. веку, треба да регрутују и адекватно награде врхунске наставнике. Студија предлаже да треба регрутовати наставнике који су међу најбољим свршеним дипломцима факултета, а предавачку професију треба учинити занимљивијом онима који преносе знање и који пружају подршку деци која усвајају знања у дигиталној ери.
Међутим, многе веома успешне наставнике тренутно не привлачи рад у школском окружењу, које још увек ради по моделу индустријског доба, организованог попут покретне траке са строго прописаним сатима, студентима груписаним по старости и строгим, вештачким поделама међу дисциплинама.
Наставници су слични и заменљиви. Ако се користи технологија, онда се користи на веома рестриктиван начин − многе школе ограничавају бесплатан приступ интернету и коришћење друштвених алата попут Фејсбука, Јутјуба, Википедије и Твитера у учионицама, алата који су од суштинског значаја за многе наставнике доба знања.
Наставник доба знања мора да буде у стању да студентима прилагоди рад и његову сврху. На пример, како да се направи и одржава мрежа контаката путем друштвених медија како би се размењивале идеје.
Наставници, као главни актери доба знања, желе да се на њих гледа као на професионалце који константно уче, прилагођавају се новим ситуацијама, креативно приступају наставном материјалу, раде на интердисциплинарним пројектима и имплементирају широк спектар технологија.
Посао наставника не би требало да буде „последња алтернатива” за младе људе или „високо звање без одговарајуће награде”. Едукативни програми за наставнике у Финској и Сингапуру су изузетно конкурентни (у поређењу са медицинским школама) и прихватају само 10% најбољих студената. Заузврат, дипломци који заврше програме за наставника примају плате конкурентне платама осталих актера у преношењу знања и имају висок друштвени статус. Замислите свет у коме бисте се одушевили чињеницом да је особа коју сте упознали наставник.
Као примере школа које виде наставнике као кључне у преношењу знања у 21. веку можемо навестиi High Tech High (у Сан Дијегу) и Нортхерн Beaches Christian школе (у Сиднију).
Добар пример наставника доба знања је Марк Лидел. Он је менаџер стандарда учења за математику, у Northern Beaches Christian School (НБЦС) у Сиднеју. Марк користи Твитер (@markliddell) и свој блог (Markliddell.wordpress.com) како би комуницирао са мрежом других едукатора заинтересованих за иновативно-технолошки подржано учење математике. Члан је Центра за иновацију у учењу у Сиднеју (Sydney Centre for Innovation in Learning − SCIL)), одељење за истраживање и иновацију NBCS школе. SCIL је под вођством NBCS директора школе, Стивена Хариса.
Реформа школа за учење у 21. веку треба се спровести на више нивоа (који су вођени истом визијом)
На пример:
Сваки NBCS студент има лаптоп (или лични или у власништву школе).
Школа користи мешовит тип учења који комбинује онлајн и офлајн окружење за учење. Наставници шаљу активности и ресурсе онлајн, и они су студентима полазна тачка за њихове радове. Студенти користе различита онлајн окружења за учење у различитим разредима (на основу Мудла): Основци користе PETE (Primary Education Through e-Learning) како би овладали истраживачким пројектима, достављали и документовали радове, асајменте и свакодневне задатке, као и да би овладали начином комуникације са родитељима. Средњошколци УЧЕ да је окружење уско интегрисани портал за ученике и наставнике како би управљали задацима и како би обезбедили материјал за одређени курс. Форуми ученика, wикис сајт и остали онлајн алати повећавају сарадњу и дозвољавају ученицима да раде ефикасније, чак и од куће. Студенти четврте године средње школе из околине Новог Јужног Велса користе HCS Онлајн за дистрибуцију онлајн курсева. Упркос (и због) приступа студентима широком спектру онлајн материјала, NBCS схвата да студентима треба да се поставе одређене границе (нпр. слање непристојних слика или сајбер малтретирање). Школа запошљава wеб дизајнере и програмере да креирају и подрже окружење за онлајн учење и подучава своје наставнике како да креирају онлајн активности.
NBCS не користи звона (пошто „нема звона у стварном животу”). Уместо тога, наставници (и ученици) одлучују када је време за паузу („школски одмори” се зову „сесије учења”) или када је време за промену теме.
У средњој школи ученици различитог узраста раде заједно у мешовитим групама у којима ради више наставника. Ово ученицима даје могућност да раде са различитим наставницима и ученицима различитог узраста. Ученици подстичу једни друге да буду независни ученици који најбоље знају са ким, где и како да најбоље уче: неки воле да раде самостално, а неки у паровима или у групама; неки воле да седе за столом, леже на каучу или тепиху; неки воле тишину, разговор или музику.
НБЦС наставници скоро да уопште не држе предавања. Њихов посао се састоји од осмишљавања активности за учење и помагања ученицима у одељењу. Наставници представљају вештине доба знања на својим професионалним блоговима, Јутјуб каналима и Твитер фидовима, повезивањем са стручњацима ван школе ради пројеката, организовањем онлајн и ин-сцхоол изложби отворених за јавност, објављивањем иновативног наставног материјала на форумима наставника и презентовањем на конференцијама.
- Школа схвата да иновативној педагогији такође треба иновативан физички простор. Инспирисана креативним дизајном простора (као што су архитектонски бирои и студији за дизајн), НБЦС је заменио мале учионице опен-флоор вишенаменским „просторима за учење” са прилагодљивим намештајем који подстиче сарадњу и промену (УФМ решења).
- Наставници похађају „радионице о вештинама” сваког петка поподне где истражују нове технологије или активности. Увођењем иновативности на свим нивоима, наставници испробавају нове облике састанака на сопственим састанцима.
- Наставници снимају своје сесије путем стоних документ камера, дигиталних оловака и табли како би биле доступне онлајн. После часова, ученици могу да контактирају своје наставнике путем имејла или путем поруке.
На пример, ученик може да пошаље снимак свог екрана (скриншот) задатка из математике који му представља проблем. Наставник користи софтвер за снимање екрана како би снимио одговор ученику. Наставник затим аплоудује снимак екрана или видео са решењем осталим ученицима који можда имају исти проблем.
– Традиционалне учионице имају редове клупа, а ученици гледају у наставника који стоји испред беле табле. На NBCS-u већина зидова је промењена у беле табле за писање (користећи сајт idea paint). Ово омогућава наставницима и ученицима да користе заједничку зону за цртање где год се налази у соби. Дизајн физичког простора прати друштвено-културну перспективу учења која се фокусира на чињеницу да студенти уче једни од других (са наставником као посредником). Уместо сучељавања са наставником (који је у центру пажње), ученици седе око мањих столова и гледају једни у друге.
Извор: http://www.valentinkuleto.com