Школски систем је “намештаљка” за дечаке

20 новембра, 2020

Много тога што школе захтевају од ђака током образовног процеса је више прилагођено девојчицама. Школе захтевају и награђују мирну, педантну, кооперативну, вербалну, фину моторну, уметничку и друге пасивне врсте активности које се обављају у затвореном простору.

Foto: Canva

Многе студије су доказале да се фине моторне способности током првих разреда основне школе спорије развијају код дечака него код девојчица. Исто се дешава и са вербалним способностима. Дечаци се у том узрасту осећају глупо и незграпно уколико се од њих очекује да обављају исту врсту школских задатака као девојчице. Са малим изузецима, девојчицама образовање лакше пада. Дечаци често изражавају отпор и са тешкоћом се уклапају у режим учионице и у обављање задатака који се од њих очекују.

Школски систем је “намештаљка” за дечаке

Намештено им је да не успеју јер “правила игре” нису у складу са њиховом природом. Нагласак, током образовања дечака, мора бити на покрету, енергији и изласку из затворених просторија. Њима је потребно више узбудљивих или природних активности, у оквиру којих се користе мушке способности, уместо да се потискују. То не треба да се ограничи на спорт већ да се прошири и на науку, уметност, музику, читање, писање и математику. Овако, као последицу несмотрене феминизације школе, имамо индикативну чињеницу да дечаци чине више од 80% деце која не умеју да читају (у млађим разредима) и која имају проблеме са учењем.

Већину мушкараца мучи: усамљеност, компулсивно такмичење и доживотни страх од осећајности. Постојеће стереотипне улоге нам не дају задовољство. Дечаке васпитавају углавном мајке, а уче их ( у нижим разредима) учитељице (дакле жене). Од кога ће ти дечаци да науче да буду мушкарци? Човек не може да да оно што нема, зар не? Жене никада нису биле мушкарци, па тако и не могу знати како се то постаје.

Као последицу несмотрене феминизације школе, имамо индикативну чињеницу да дечаци чине више од 80% деце која не умеју да читају (у млађим разредима) и која имају проблеме са учењем.

Мушкарци се све мање образују. Ако би се наставили садашњи трендови, негде средином овог века дечаци више нигде у свету неће похађати универзитет.

Последице недостатка оца у васпитању и феминизације школе:

“Дечаци не дају све од себе. Ничему не стреме. Постају агресивни. Сматрају да је кул бити глуп”…чујемо често од учитељица. Девојчице “грабе напред”, дечаци не успевају “да прате радњу”. Вишеструки су разлози за то. Мушкарци су нестали из образовне професије, поготово из основног образовања, те дечаци не доживљавају образовање као мушку делатност. То је нешто што их везује за маме, што их чини зависнима, у чему нема акције нити мушкости. “То је за штребере (читај зависне, асексуалне) или за увлакаче (читај девојчице)”. Није мушки бити добар ђак.

Foto: Canva

Дечаци са одсутним и презаузетим очевима и не покушавају да буду налик тати. Они су, уместо тога, под утицајем својих вршњака. Група вршњака је, на жалост, прилично “глупа животиња”. Емоционална клима дечачке културе по школама је често застрашујућа и негативна. Сваки пети дечак бива злостављан у школи барем једном недељно. Дечак који је имао нежно и пријатељско окружење код куће може открити да мора, како би био прихваћен, да заузме лажну мачо позу, да се понаша лоше, да омаловажава девојчице и чак да учествује у злостављању. Хладна и равнодушна интеракција између просветних радника и ученика доприноси клими злостављања у школи. Сви трпе када се занемарује развој дечака.

Емоционална клима дечачке културе по школама је често застрашујућа и негативна.

Какви су учитељи потребни дечацима?

Дечацима су потребни мушкарци, али не било какви мушкарци. Истраживање које је спровео Питер Даунс у Енглеској, утврдило је да постоје четири квалитета које поседују најбољи учитељи: чврстина, смисао за хумор, правичност и усредсређеност. Дечаци су најбоље учили од човека који је несумљиво држао ствар у својим рукама, али који није био зао нити такмичарски настројен, већ позитиван и добро организован. Нису волели учитеље који су били “један од момака”. Закључак: Потребни су мушкарци у образовању који поседују одређене особине и следеће вештине и способности:

  • Саветодавне вештине и умећа решавања конфликата
  • Увид у то да дечаци којима недостаје нежност неретко развијају агресивност као замену.
  • Одговарање на чежњу за оцем код дечака који немају оца-адекватног начина старања о дечацима без очева.
  • Јунак-или-негативац динамику код младића-како преусмерити енергију на конструктивне начине.
  • Вештине супростављања уз помоћ чврсте љубави-како децу учити мишљењу и решавању проблема уместо застрашивања као дисциплинског средства.

Дечаци су најбоље учили од човека који је несумљиво држао ствар у својим рукама, али који није био зао нити такмичарски настројен, већ позитиван и добро организован

Шта треба да уради министарство просвете?

Школа је за дечаке често поприште страха и неуспеха. Можемо да учинимо да школа буде више пријатељски настројена према дечацима на следеће начине:

  • Да школско двориште учинимо безбеднијим спречавањем насиља од стране ђака у наставног кадра.
  • Запошљавањем више праве врсте мушкараца, поготово у основним школама.
  • Обуздавањем прекомерног такмичарског духа у дечијем спорту и поновног откривања спорта као разоноде, средства за саморазвој и вежбање.

Аутор: Небојша Јовановић, магистар психологије, едукатор и психотерапеут

Цео текст прочитајте на: Олицентар

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама