Још има шансе за матуранте који су тик испод црте
Све док процедура уписа траје управа Универзитета у Београду (УБ) неће имати податке који су факултети нашег највећег универзитета пуни, а на којима је остало места за добијање индекса у другом, септембарском уписном року, истакао је за наш лист проф. др Дејан Филиповић, проректор за наставу УБ. Нагласио је да су прелиминарне листе које су факултети до јуче формирали привремене и да за оне који се налазе тик испод црте још има наде све до 14. јула и окончања првог уписног круга.
Према овогодишњем конкурсу за упис на 31 факултет УБ коначне листе биће формиране, каже, до 10. јула. То не значи да ће сви матуранти који се нађу на списковима и да упишу факултете, јер ће се неки, на пример, наћи међу самофинансирајућим студентима и неће имати новца да плате студије, па ће одустати. А с обзиром на то да, после мартовског таласа подизања школарина на неким факултетима УБ, цена године студија на Софтверском инжењерству Електротехничког факултета (ЕТФ) стаје 280.025 динара или за бруцоше на Архитектури 288.000 динара, поменути сценарио о одустајању од школовања које родитељи не могу да финансирају није немогућ.
– Разлог одустајања матураната од уписа на студије и промене позиција на уписним листама може бити и то што су многи полагали пријемни за два факултета. То често чине они који стреме ка Факултету организационих наука (ФОН), ЕТФ-у и Економском па се онда определе само за један од та три. Јер само један факултет могу да студирају из буџета. Они који претендују на две дипломе морали би, према постојећим прописима, да се самофинансирају на другом, без обзира на број бодова који би им омогућио да и на њему буду у својству редовног студента – истакао је проректор Филиповић. Напоменуо је да је ово само део разлога због којих на неким од факултета у наредном периоду долази до великих померања на листама ако поредимо садашњу, прелиминарну са коначном.
Руководство УБ-а ће, како каже, највероватније 17. или 18. јула формирати коначну листу из првог уписног круга, на основу које ће знати тачан број преосталих буџетских и самофинансирајућих места за упис на престоничке државне факултете. Као и да ли је ове године бар мало веће интересовање за смерове на којима школују наставнике, које је лане било драстично опало на бројним високошколским установама.
Наставнички смерови и ове године непопуњени
После првог круга уписа на факултете, наставнички смерови и ове године су непопуњени, саопштила је у име Уније синдиката просветних радника Србије (УСПРС), Снежана Романдић, руководилац ресора за образовни систем, и додала да је узрок томе и лош материјални положај просветара. Као виц је, кажу у УСПРС, зазвучала чињеница да је на Физичком факултету пријаву за упис поднео само један студент. У саопштењу које је потписала Романдићева наведено је и да је тренутна просечна плата запослених у просвети знатно испод просечне зараде у Србији, као и да се запослени у школама даве у преобимној администрацији. Указала је да су „услови рада у школама тешки”, и да су „додатно обремењени немилим догађајима” , те додала да је „међу ученицима вршњачко насиље повећано”. Оценила је и да је висина стипендија за недостајућа занимања у просвети мала, те да стипендирање студената друге и треће године студија у предвиђеном износу „неће решити проблем све већег броја дефицитарних кадрова у школама”.
Предочила је анализу доступних података за школску 2022/2023. годину према којој је, каже, планирано 250 стипендија, које износе по 13.000 динара, месечно у току године. А да коначна ранг листа показује да је стипендију добило пет студената. Сматра да је „задњи тренутак” да власти и просветари седну „за исти сто” и донесу одлуке за побољшање услова рада у школама. Према ставу УСПРС, то је повећање зараде за најмање 30 одсто, смањење бесмислене администрације, враћање веће аутономије наставницима и достојанства професији.
Извор: Политика