Časovi istorije u OŠ „Sveti Georgije“ u Uzdinu su jedinstveni. Nastavnik Branislav Tođer već deset godina uvodi đake u svet istorije na jedan nesvakidašnji i kreativan način. Za svoj inovativan pristup i zalaganje, u 2020. godini, društvo istoričara „Tukidid“ dodelilo mu je priznanje za nastavnika godine. U razgovoru za Zelenu učionicu, Branislav otkriva kako izgleda istorijska sekcija u Uzdinu, koje savremene metode i alate koristi u nastavi i na koji način njegovi đaci uče da neguju ljubav prema domovini, kulturi i tradiciji.
U 2020. godini ste za svoj trud da popularizujete istoriju đacima dobili priznanje za profesora godine. Na koje načine motivišete đake da razviju interesovanje za istoriju?
Te 2020. godine u martu smo obustavili redovnu nastavu i prešli smo na onlajn usled porasta broja zaraženih kovid virusom. U takvim okolnostima motivisao sam učenike na samostalan i grupni istraživački rad, a produkti tog rada su bile brojne makete koloseuma, akvadukta, trijumfalne kapije, Ćele kule, multimedijalne prezentacije o znamenitim istorijskim ličnostima ili događajima koji su promenili tok istorije, bilo je tu i plakata, crteža, onlajn kvizova, eseja… Organizator nas je obavestio da je učešće uzelo osam škola, što osnovnih, što srednjih, sa 67 radova. Meni je bilo drago što su učenici kojima sam ja bio mentor osvojili prva tri mesta i sa pojedinačnim i sa grupnim radovima. Zato su i mi dodelili tu laskavu titulu “profesor godine”.
Uspeh mojih đaka mi je bio odlična povratna informacija da smo u novim okolnostima koje nisu bile nimalo prijatne, mi zadržali fokus i da smo uspeli da nastavimo da se razvijamo, da se usavršavamo, da učimo i da stečeno znanje primenimo i predstavimo na kvalitetan i kreativan način, što je prepoznato od organizatora. To je bio dokaz da je jedan kontinuiran rad doveo do toga da smo mogli po kvalitetu učeničkih radova kao jedna mala seoska škola da se ravnopravno takmičimo sa najvećima.
Najveća motivacija učenika jeste ta da im dopuštam da razviju svoje talente. Neko ima urođen dar za slikanje, za vajanje, neko za pisanje, neko da uhvati pravi momenat prilikom fotografisanja, neko za glumu, neko da kreira multimedijalni sadržaj.
Već dugi niz godina istorijska sekcija koju vodim konstantno ima i najveći broj učenika i učenica, te smatram da je njima najveća motivacija dopuštanje slobode da se izraze, da predstave svoje viđenje događaja iz prošlosti ili ličnosti na način koji njima naviše pogoduje.
Kroz svoj rad trudite se da kod dece podstaknete ljubav prema istoriji kao naučnoj disciplini, a ne samo kao obaveznom školskom predmetu. Šta Vas motiviše?
Glavni motiv mi je da kao prosvetni radnik učestvujem u kreiranju novih ljudi. Kad već imam mogućnost da učestvujem u “stvaranju ljudi” neka to budu bolji ljudi nego što smo mi danas. U sadašnjosti se živi brzo, sve ja na klik, lajk, šer. Moje je da ih usmerim da kad već žive u doba kliktanja, da postoje korisni sadržaji, edukativni, koji ih mogu nadograditi i da klikću na stvari koje im mogu koristiti. Učim ih da budu drugačiji od drugih, da je u ovom svetu vrednosti privilegija biti crna ovca i bela vrana, jer bele ovce, kao i crne vrane su previše iste, a oni treba da ostanu svoji, da budu jedinstveni, da budu originalni.
Kao istoričar učim ih da ne lajkuju i dele vesti bez da provere izvor informacija koju žele da proslede drugima. Veoma je važno kritički pristupiti sadržaju i zato je veoma važno da se drže one stare narodne, ali malo modernizovane poslovice „dva puta meri pa onda deli”. Veoma mi je važno da znaju da razlikuju mišljenje od činjenica. Možemo gajiti neka osećanja i misli prema nekom događaju ili ličnosti, ali se moramo držati činjenica ako želimo da donosimo objektivan sud.
Kroz rad im prenosim da ne moramo, a i ne možemo znati uvek svaku informaciju, ali je važno da znamo gde je možemo pronaći. Živimo u vremenu kada su informacije veoma važne ako želimo da pokrenemo neki privatni biznis. Prava informacija i adekvatan kontakt mogu stvoriti nove preduzetnike i preduzetnice. Stoga pokušavam da ih motivišem da čitaju što više mogu, jer doći će vreme kad će primena stečenog znanja da im odredi sudbinu na tržišnoj utakmici.
Kako se odvija rad u istorijskoj sekciji koju vodite u svojoj školi? Koje su aktivnosti u kojima učenici učestvuju?
Učimo se da negujemo ljubav prema domovini, kulturi, tradiciji. Istovremeno podstičemo osećaj solidarnosti, empatije, brige o drugima jer to su neke vrednosti koje želimo da promovišemo. Trudim se da uspostavim saradnju sa organizacijama koje podstiču sticanje novih znanja i veština kod učenika kroz radionice, predavanja, tribine. Moto istorijske sekcije koju vodim stoga i glasi: “Radimo! Kidamo! Kulturnu baštinu negujemo, životnu sredinu čuvamo i jedni o drugima brinemo!”
Ovu školsku godinu započeli smo tako što su učenici istorijske sekcije pokrenuli inicijativu da dečije igralište kraj centralnog trga krasi humanitarno srce u koje će ubacivati plastične čepove. Ova inicijativa je bila značajna jer su učenici praktičnim primerom radili na podizanju ekološke svesti kod naših sugrađana, kao i želji da svi mi budemo humani i da se nađemo jedni drugima. Učenici su za cilj imali da podstaknu reciklažu i u saradnji sa organizacijom “Čep za hendikep” da pruže podršku osobama sa invaliditetom. Čekamo da lokalni funkcioneri realizuju ideju naših mladih talenata.
Kako je ovo leto pravo sportsko u kom smo pratili Olimpijske igre, organizovali smo interni konkurs na temu “Bodrimo naše orlove i orlice do medalje”. Cilj je bio da učenici snime video zapis do 60 sekundi na kome se vidi kako bodre naše reprezentativce i reprezentativke.
Tom prilikom sam kontaktirao i naše sportske saveze, sportiste, voditelje, novinare koji su nam izašli u susret i ustupili delove sportske opreme i navijačke rekvizite koje postavljamo na onlajn aukciju do početka Olimpijskih igara i sva sredstva želimo da uplatimo u humanitarne svrhe, po želji učenika organizaciji NURDOR.
Kako se prilagođavate izazovima podučavanja u digitalnom dobu? Da li koristite određene tehnologije ili alate u nastavi istorije koje biste preporučili kolegama?
Civilizacijski razvoj praćen je brojnim promenama. Svaka promena označava i prilagođavanje novim uslovima. Mi, istoričari, posvećujemo pažnju prošlosti, govorimo o nekim davnim vremenima, ali istovremeno pripremamo učenike za sutrašnjicu. Smatram da je neophodno da im se ponude digitalni alati, aplikacije pomoću kojih će usavršiti informatičko znanje, a ujedno će naučiti i kako sami da podele svoje stečeno znanje na zanimljiv i kreativan način.
Padlet može biti vrlo zanimljiv, nudi mogućnost da učenici obeleže sve istorijske znamenitosti koje su posetili u zemlji ili svetu, mogu postaviti fotografiju, kratak video zapis, muziku u zavisnosti kako oni žele da predstave svoj kulturno-istorijski put.
Kahoot kviz takođe može biti zanimljiv u grupnom radu pa jedni da osmisle pitanja i odgovore, drugi da se takmiče. Pomoću gugl upitnika može da se kreira onlajn eskejp rum, pa mogu da se postave brojne mine prilikom rešavanja šifri za prelazak u narednu sobu, mogu da odu daljim putem, može da im se postave pitanja tako da koriste i gugl mapu, pa u određenoj ulici da pronađu spomenik, ili neku instituciju pa deo šifre može biti ime vajara, ili godina osnivanja institucije i slično, pa učenici u traganju za odgovorima koriste brojne aplikacije koje su danas zastupljene. Kreiranje eskejp rumova pomoću gugl upitnika pokazalo se kao dobra praksa u kojoj učenici da bi uspešno rešili zagonetke i šifre moraju posedovati znanje iz više oblasti, pa je to jedan dobar primer korelacije nastavnih predmeta i učenja za život, ne za ocenu.
Vraćam se ponovo na 2020. godinu i kovid pandemije, kada je na snazi bio i policijski čas i zabrana kretanja u saradnji sa organizacijom Kompas klub na sajtu Antikorona zona organizovao sam prvi istorijski onlajn eskejp rum pomoću Zoom aplikacije. Bio je to veliki izazov, ali IT stručnjaci iz kompas kluba su se pobrinuli da sve protekne u najboljem redu. I tom prilikom je najbrže izlaz pronašla tadašnja učenica kojoj sam predavao, iako su učestvovali i odrasli. Antikorona zona je tad okupila veliki broj mladih entuzijasta koji su pokušali da animiraju građane tokom zabrane kretanje, bilo mi je veliko zadovoljstvo što sam bio deo tog projekta i što smo koristili novu tehnologiju kako za obnovu stečenog znanja tako i za usvajanje novog. Bilo je to jedno nezaboravno iskustvo.
Nastavnu jedinicu “Društvena kriza i poraz Jugoslavije: razbijanje zajedničke države” obrađujem koristeći jutjub, pa analiziramo pesme od Đorđa Balaševića “Soliter”, “Krivi smo mi”, Ramba Amadeusa “Čobane”. Zabranjenog pušenja “Jugo 45”, “Boško i Admira” i slično. Otvorio sam i svoj jutjub kanal pod nazivom nastava istorije Uzdin koji nam služi da postavimo učeničke vlogove ili kratke edukativne filmove. Nekako se moje zaposlenje poklopilo sa počecima rada organizacije Haver Srbija. Ova organizacija promoviše raznoliko i inkluzivno društvo i zalaže se za borbu protiv predrasuda, diskriminacije, antisemitizma i ksenofobije. Svake godine imaju otvoren konkurs na temu “Holokaust – kultura sećanja” na kome učestvujemo od samog početka i uvek snimimo kratak edukativan film kroz koji predstavljamo koliko je opasno po samo društvo kada se pospešuju stereotipi, predrasude, te koliko su negativne posledice diskriminacije dalekosežne.
Učimo se da sređujemo video zapise pa koristimo aplikaciju InShot. Takođe Canva je veoma zastupljena. Za kreiranje prezentacija nekako je možda najkompletnija aplikacija genial.ly. Zaista postoje brojni alati i aplikacije koji nam pomažu da kreativno stvaramo zanimljiv sadržaj i prenosimo znanje shodno dobu u kome živimo. Pomoću veštačke inteligencije učenici mogu da kreiraju svoje viteške zastave, grbove, to može biti veoma zanimljivo jer učenici otkrivaju sebe, odnosno šta njih čini, koje vrednosti dele, pa u zavisnosti od toga nastaju obeležja na sopstvenoj zastavi.
Drago mi je što je na stogodišnjicu od početka Velikog rata Narodna biblioteka Srbije digitalizovala istorijske izvore iz ovog perioda pa učenici mogu da čitaju 10 tačaka ultimatuma koji je prosleđen našoj tadašnjoj kraljevskoj vladi, pa odgovor naše tadašnje vlade. Može da se pristupi plakatima iz tog perioda. Na ovaj način učenici mogu kritički da pristupe istorijskoj građi.
Koje ključne veštine ili koncepte želite da vaši učenici ponesu sa sobom s vaših časova istorije i kako će im to pomoći u daljem životu i obrazovanju?
Kao nastavnik istorije imam želju da učenicima prenesem ljubav prema domovini, kulturi, tradiciji. Kako bi se razvio nacionalni identitet kod učenika neophodno je raditi na uspostavljanju ljubavi prema zemlji u kojoj živimo, za koju su naši preci ginuli, a u kojoj se mi danas trudimo da ostavimo trag i obezbedimo što bolju budućnost pokolenjima. Želeo bih da nastave da rade ono što učimo od petog do osmog razreda u kontinuitetu, a to je da budu društveno odgovorni, da čime god se bavili u životu da rade u korist opšteg dobra. U antičkoj Grčkoj su osobe koje su radile da poboljšaju svoj polis nazivali politikose, dok osobe koje su radile samo za lično dobro ne obazirući se na društveni doprinos bile nazivane idiotes. Ja mojim đacima želim da izrastu u bolje ljude nego što smo mi danas, da budu uzorne politikose, da vole svoje i poštuju druge, da stvaraju svet bez stereotipa, predrasuda i diskriminacije.