Причање прича деци, али и подстицање да сама буду приповедачи – значајно утиче на развој њихове личности у позитивном контексту.
Малишани тако постају креативнији, маштовитији, толерантнији, сналажљивији…
– Живот је велика прича, а што више разумете приче и учите начине на које их можете испричати, то боље можете схватити живот и начинити мудрије изборе – поручио је писац Нејтан Брајон.
Истраживања показују да сваки пут када детету препричате неку бајку, приповетку, песмицу, стваран догађај или их још боље пустите да она буду тумачи истих садржаја, видици малих бића се проширују и они успевају да сагледају свет из перспективе зреле особе. То постаје полигон за јачање ума.
Развијајте им навику
Пожељно је да развијете навику да вам, онако успут, препричају нешто што су прочитали, не очекујући да ће то изговорити напамет, већ управо уз помоћ маште. Подстакните их да вам искажу и емоције које су развили током читања неког садржаја и помозите им да пронађу праве речи за њих, јер је то одлична вежба за изражавање и богаћење речника.
Међутим, важно је да малишани ово не схвате као обавезу, већ као забаву, релаксацију, ритуал пред спавање. Још једна од корисних препорука је да подстакнете дете да вам што чешће препричава догађаје у којима је било учесник, чак и ако се ради о некој наизглед баналној ствари.
Треба да причају пред спавање, као ритуал.
Психолози кажу да је за њих све пођеднако велико, па родитељи не би смели да их прекидају ако им одушевљено препричавају како су, рецимо, дали гол у игри са најбољим другом. Kада примете да их неко пажљиво слуша док причају, она аутоматски постају маштовитија, више се уносе у причу, додају детаље у описима и тако мозак покрећу да више ради.
Студије показују и да причање прича утиче на развој меморије код малишана, а притом се похвално одражава и на ослобађање треме, што је. добар темељ за будуће јавне наступе – од рецитација у школи до водитељских и глумачких извеђења.
Извор: Новости
.