Kako naučiti dete da se lako izbori sa greškama i kako mu pružiti životnu lekciju koja će ga naučiti kako da se brzo oporavi od loših situacija?
Mala deca ili odrasli ljudi, svejedno je, svi pravimo greške. To je nezaobilazni deo života.
Međutim, sve greške koje napravimo su tu da nas nauče kako da se izborimo sa osećanjima kao što su stid, sram, strah i tuga.
Sposobnost brzog oporavka od poteškoća je ključna veština u životu koju bi svi trebalo da naučimo i da primenimo. Prve greške u detetovom životu predstavljaju malu radionicu koja je okrenuta ka usvajanju ove veštine.
Dete učimo kako da se izbori sa teškim situacijama i osećanjima tako što ga pitamo da nam opiše i oceni situaciju u kojoj se nalazi, da razdvoji činjenice od osećanja i da napravi „plan igre“.
Naša deca su nama savršena, ali znamo da će dolaziti do grešaka u njihovim životima. Ne možemo izbeći ono što je neizbežno, ali možemo im pomoći da uspešno reše probleme, a evo i kako, kroz sledećih 5 pitanja.
1. Šta se dogodilo?
Prvi korak jeste prikupiti sve činjenice kako bismo bili u mogućnosti da pomognemo. Ne možemo pomoći ako ne znamo o čemu se radi.
Činjenice nisu osećanja.
Veoma je bitno naučiti dete da razlikuje ova dva pojma kako bi u budućnosti uspevalo da reši probleme. Na primer:
„Zabrljao sam na Anđelinom rođendanu, niko me nikad više neće zvati na rođendan!“ – ovo nije činjenica. „Zabrljati“ je samo perspetkiva iz koje dete posmatra situaciju koja se desila i ta zabrinutost je zasnovana na određenom strahu.
Potrebno je postaviti pravo pitanje i tako uvideti činjenice.
„Šta misliš pod tim ‘zabrljao’? Možeš li da mi kažeš šta se desilo?“
„Da li je iko rekao da te neće nikad pozvati ili to samo ti misliš da će se desiti?“
Kopajte po informacijama koje Vam dete daje i izvucite samo činjenice i na osnovu njih gradite razgovor.
„Ako sam te lepo razumela, naljutio si se i vikao na Nikolu pred ostalima zato što je uzeo poslednji kolač? Da li se to desilo?“
Nekada samo odstranjivanje svega osim činjenica pomaže da dete drugačije sagleda situaciju.
2. Kako se osećaš?
Kada ste izvukli činjenice iz detetove glave, sada pogledajte šta mu je u srcu.
Bile one dobre ili loše, emocije su bitan deo života. Stid, strah i zabrinutost su potpuno uobičajeni osećaji nakon emocionalnog pada, ali neka deca imaju veću količinu ljutnje u sebi ili čak osećaja samo-omalovažavanja preko čega moraju da pređu da bi došli do bitnih, glavnih osećanja. Mlađa deca mogu imati poteškoća prilikom identifikovanja i imenovanja osećanja, pa je u tom slučaju ovo veoma bitan deo razgovora i učenja.
Neka Vam dete opiše kako se oseća na način na koji ono to najbolje može: „Od toga me boli stomak. Neću više da idem tamo.“ Tada, uz pomoć činjenica koje ste izvukli, pomozite mu da definiše osećanja: „Da li te brine šta će sada Nikola misliti o tebi? Mene nekad tako boli stomak kad se osećam postiđeno.“
Vi najbolje znate svoje dete pa procenite količinu vremena i pažnje koje treba da posvetite ovom koraku. Neka deca brzo prebole loša osećanja, dok nekoj deci treba više vremena da pređu preko loših emocija.
3. Šta si naučio iz ovoga?
Ovo pitanje zahteva određenu distancu i objektivnost prilikom sagledavanja situacije, što može biti teško ako je dete još uvek pod uticajem jakih osećanja.
Nemojte očekivati da će dete odmah imati drugačiju sliku o događaju koji se desio. Nekada je potrebno nekoliko sati, dana, čak i nedelja da bi dete sagledalo stvari iz drugačije perspektive.
Mlađoj deci je teže da sagledaju svoje postupke i da shvate poruku, pa u tom slučaju pomaže ukoliko im ispričate neko slično svoje iskustvo: „I meni se to desilo kada sam bila tvojih godina i naučila sam…“
Kada dete vidi da iz greške može da nauči, to onda ublažava prvobitno shvatanje date situacije.
4. Šta možeš da promeniš za sledeći put?
Sastavite plan zajedno sa detetom.
Svi smo pomalo van kontrole nakon učinjene greške i nakon sagledavanja posledica. Zato je od velikog značaja napraviti plan za rešavanje sličnih situacija.
„Umesto prepisivanja na kontrolnom, više ću učiti za sledeći.“
„Umesto započinjanja tuče, doći ću da porazgovaram.“
Gledajte kako samopouzdanje Vašeg deteta raste. Svi volimo kada stvari dođu na svoje mesto.
5. Pa, kako se sada osećaš?
Nakon svih prethodnih koraka, podsetite dete da je sutra novi dan i da uvek sunce dođe posle kiše.
Posle ovog poslednjeg pitanja, naravno da stanje neće biti 100% bolje, ali svakako da će se popravljati. Emocionalno napredovanje je najbitnije, bilo ono sporo ili brzo.
Sposobnost da se čovek izbori sa jakim emocijama se gradi kroz životne lekcije kao što je ova i još mnogo njih tokom života. Ne možete doći do perfekcije, ali svakako možete stalno napredovati.
Na kraju krajeva: Vaše malo biće je baš to – jedno ljudsko biće. Niko nije savršen, donosimo pogrešne odluke s vremena na vreme.
Uz veliku količinu ljubavi i podrške, Vaše dete će posle svake učinjene greške biti malo jače i mudrije.
Priredila: Aleksandra Ivković