Naučite dete strpljenju, posle je sve lakše

19 septembra, 2016

Strpljenje se ne uči u banci, na igralištu ili prodavnici već pre svega u kući gde se dete uči poštovanju pravila, očekivanjima, čekanju. Tako, kada se nauče da budu strpljiviji mogu imati samokontrolu i sada i kasnije u životu.
Smiling father hugging son outdoors
Sigurno ste se mnogo puta našli u situaciji kada vaše dete insistira na nečemu – Sada. Odmah! Hoću!
Pravili su scena u prodavnici, zahtevali gluposti po kući, želeli tuđu igračku u parkiću i sve su to hteli sada i odmah i pritom nisu ni želeli čuti za reč – Ne!

Vaše dete je kao i svako drugo, ali ga treba naučiti strpljenju. Kako bi izbegli lude trenutke u kojima im ionako ništa ne možete objasnitii – jer vas ne čuju obzirom da vrište, jer nisu naučeni da nešto dobiju malo kasnije.

To je osobina koja treba da se usadi u dete što ranije jer će biti posle naučene strpljivosti uvek imati onaj trenutak za promisliti – Sada i kasnije u životu. To je vrlo dobra ljudska osobina i može se istrenirati – posebno kada su klinci mali. A verujemo da bi vam dobro došlo da se dete nauči strpljenju i samokontroli.

Deca žive za momenat, baš sad u tom datom trenutku. Oni jednostavno još uvek nemaju sposobnost da promisle o posledicama svojih dela niti da pronađu granicu kada treba da prestanu. Uz to, još uvek ne znaju jasnu razliku između dobrog i lošeg ponašanja pa tako naravno nemaju ni strpljenje, jer ne razumeju kako nešto što požele nije uvek dostupno.

Oni jednostavno nemaju još dovoljno iskustva da bi znali kako da kontrolišu svoj nagon, a što im svima nekako manje više naiđe onda kada postaje potrebno – u školi kada moraju naučiti strpljivo i s razumevanjem slušati i učiti.

Kod manje dece vrtićkog uzrasta strpljivost je još slabija, njihova komunikacija i vokabular nisu toliko razvijeni, pa ponekada njihova nestrpljivost proizilazi iz toga što ne znaju objasniti šta u stvari žele. I nisu još naučili mnoga pravila ponašanja koja uče kroz život od svojih roditelja.

No uprkost tome što klinci od 2-3 godine nisu predodređeni da bi se već sada znali kontrolisati, postoji način da ih ipak malo naučite strpljivosti.

Igrajte igre koje ih uče strpljivosti

Ukoliko je vaše dete jako živahno i u sekundi ga ima svugde to će dete logično biti nešto nestrpljivije od one mirnije dece. Baš zato takva nemirna deca treba da igraju sporije igre, one koje će ih učiti da ponekad sačekaju, razmisle i igraju prema pravilima.

S obzirom da su oni još uvek mali možete se igrati na način da se igra (vozi autić, krene zeko…) na jasno određene reči – kreni/stani, glasno/tiho, brzo/sporo.

Tih se igara možete igrati i napolju dok šetate (brzo/stani/kreni/sporo).

Muzika i pokreti

Dečje pesmice ne služe samo za zabavu. Kada detetu puštate neku određenu pesmu u kojoj ćete i tapšati i odigrati neku koreografiju, dete će osluškivati pesmu te pamtiti reči. Tako će za vreme pesme biti strpljivije i čekati one reči koje zna, pa reč kada kreće u neki pokret ili tapšanje. Ponekad će pesmice biti brže ponekad sporije (neki dečji CD) i dete će tako vreme provoditi zabavljajući se i pritom se igrati strpljivije.

Učite ih čekanju

Čekanje je važan deo strpljivosti pa tako svom detetu pomalo produžavajte onaj period dok ono nešto čeka. Možete se služiti ponavljanjem reči čekaj, dok čekaju, kako bi ako su još mali, znali naučiti pravo značenje te reči, a potom kako bi im pokazivali da eto samo što niste ispunili im želju. Tako im malo po malo produžujte to vrijeme čekanja, ohrabrujte ih rečima, razgovarajte s njima o tome što sada radite i kako ćete onda preči na ispunjavanje njihove želje i slično. Dok čekate lift zajedno brojite brojeve koje vidite na ekranu, u redu u banci pričajte, komentarišite, radujte se svakom novom broju u redu. Još malo i sad će.

Konkretizujte kada će dobiti to što žele

Ako je potrebno, recite detetu za 10 minuta ćemo krenuti i navijte alarm tako da dete zna kada čuje alarm da je sada to vreme koje je čekalo – prošlo. Dete će biti nestrpljivo i tada ali će smanjiti količini pitanja – kada će, i smanjit će nervozu oko čekanja jer će sada znati da će oni čuti alarm, a neće čekati da sad vi kažete – eto prošlo je deset minuta. Nije da vam baš ne veruju, ali ovako će pre verovati sebi.

Dajte im mogućnost da sami produže vreme svoje žudnje

Jedan tipičan primer za ovo mogu biti bombone pre večere pa ako baš insistiraju na bombonama sada ponudite im da umesto jedne sada, da pojedu tri posle večere. Tako će lakše pasti na količinu bombona kasnije te će svoju žudnju za njima sami kontrolisati čekanjem. I neka to ne bude potkupljivanje već jedna normalna ponudu koju ste bili ionako spremni ponuditi – ali nakon večere.

Budite im uzor svojom samokontrolom

Ako ste vi nestrpljivi, lakše planete i teže se kontrolišete, takva će vam biti i deca. No, ako im vi svojim primerima postepeno pokazujete vlastitu moć samokontrole taj će obrazac ponašanja sigurno preuzeti i vaša deca. Vrlo jednostavno.

Ukoliko se nađete u situaciji koja vas je jako naljutila ili isfrustrirala recite jasno pred svojom decom kako se osećate. Sada sam jako ljuta ali ću duboko udahnuti i pokušati pronaći najbolje rešenje te ćete tako dete naučiti istom načinu rešavanja negativnih emocija.

I konačno – najbolje je dete učiti strpljivosti i samokontroli u okruženju, vremenu i prostoru koje im je poznato jer će tako najpre početi sticati iskustvo u ovome što ih učite.

Strpljenje se ne uči u banci, na igralištu ili prodavnici već pre svega u kući gde se dete uči poštovanju pravila, očekivanjima, čekanju. Tako, kada se nauče da budu strpljiviji mogu imati samokontrolu i sada i kasnije u životu.

Izvor: Moj pedijatar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama