U svakodnevnoj komunikaciji upotrebljavamo hiljade reči, ne razmišljajući da li su one domaće ili su preuzete iz drugih jezika.
U srpskim rečnicima zabeleženo je više stotina hiljada reči, među kojima su i pozajmljenice, koje su se odomaćile do te mere da ih i ne doživljavamo kao reči stranog porekla.
U zavisnosti iz kojeg jezika su pozajmljene, mogu biti:
– grecizmi (iz grčkog): ikona, anđeo, manastir, freska, đak, energija, demokratija, atom, meteor, okean, hor, gramatika, hiljada…
– latinizmi (iz latinskog): direktor, vakcina, nacija, genije, vulkan, milicija…
– italijanizmi (iz italijanskog): opera, arija, tenor, flauta, štampa, pošta, salata, salveta, pasta…
– galicizmi (iz francuskog): avantura, parfem, šarm, adresa, atelje, roman, portret, buket, bulevar, režiser…
– hispanizmi (iz španskog): vanila, bolero, flamenko, kastanjete, toreador, aligator, gerila…
– germanizmi (iz nemačkog): vaga, pegla, šporet, šolja, cigla, plac, farba, štof…
– hungarizmi (iz mađarskog): bunda, cipela, gazda, vašar, doboš, gulaš, lopov, ašov, alas…
– anglicizmi (iz engleskog): vikend, parking, sport, tinejdžer, film, kompjuter, marketing, biznis, tenis, basket, čips, sprej…
– crkvenoslovenizmi (iz crkvenoslovenskog): blagoslov, božanstvo, preljuba, vasiona, vaskrsnuti, ispovest, sveštenik, suština, savest…
– rusizmi (iz ruskog): knjaz, odličije, mazut, ličnost, obmana, paluba, zapeta, ukaz…
– bohemizmi (iz češkog): časopis, naslov, zbirka, povod, obred, okolnost, poprsije…
– turcizmi (iz turskog): kašika, jastuk, jorgan, marama, čarapa, papuče, čizme, boja, pamuk, šećer, bunar, duvan…
Posebnu vrstu pozajmljenica čine internacionalizmi, reči koje potiču iz klasičnih jezika, ali su postale sastavni deo rečnika evropskih jezika: gramatika, fizika, istorija, biologija, literatura, drama, metafora, arheolog…
Poslednjih decenija izvršena je globalizacija upotrebe engleskog jezika, tako da je i on postao internacionalni jezik, naročito na polju informatike: internet, disk, fleš, modem, softver, fajl…
Iako se sa sigurnošću ne može tvrditi kada je nastao, izvesno je da je jezik jedinstvena ljudska datost, koja se kreće, menja, nastaje i nestaje, kodira život kroz vreme, materijalizujući čovekovo misaono i emotivno biće. Na vremenskoj skali traje neodvojivo od čoveka i jedino je njegova privilegija.
Autor: Stefana Pavlović