Iščitavajući razne tekstove o roditeljstvu širom sveta, uočila sam velike različitosti u načinu vaspitavanja dece, a neki od njih idu i u ekstreme.
Zamislimo samo kad bismo sve te običaje spojili i preneli na srpsko tlo, kako bi izgledalo odrastanje dece u Srbiji.
Stigla vam je prinova u porodicu. Roditeljskoj sreći nema kraja! Babe i dede spremno čekaju da ukrase bebin zglob crvenim koncem radi odbrane od urokljivih očiju, ali da bi stepen zaštite bio na veoma visokom nivou naši prijatelji sa afričkog kontinenta savetuju da pljunete bebi u lice, s tim da joj muški članovi porodice pljunu u uši kako bi beba bila zaštićena od svih loših uticaja. Radi doze dodatne sreće koja će bebu pratiti kroz čitav život dobro joj razmažite tu pljuvačku preko celog lica. Mame nikako ne bi smele da gledaju novorođenče direktno u oči, jer bi mu na taj način predale moć.
Šta ćemo ako se i pored svih mera predostrožnosti i zaštite dete prehladi i dobije temperaturu (uglavnom se to dešava u zimskom periodu)? Ne bojte se, i za to postoji rešenje. Imate dva izbora – ili skinite bebu skroz (možete joj ostaviti pelene da ne bi došlo do nezgode i stavite je pored prozora da bi je hladan vazduh na prirodan način rashladio kako to rade na severu ili je okupajte u ledenoj vodi – što je sigurno sigurno je, a i tako će bolje spavati, bar po tvrdnjama mama iz Mauritanije).
Oproban recept za sticanje imuniteta imaju Deda Mrazovi sunarodnici i njihove komšije – bebe umotajte u ćebence i ostavite da fino spava u kolicima na debelom minusu, dok vi na miru pijete kaficu sa drugaricom u obližnjem kafiću. Stariju decu isterajte napolje bez kape i šala po snegu i kiši, neka dobro promrznu. Par puta tako i biće zdravi kao dren.
Kada krenu u vrtić, najbolje je da ih upišete u one vrtiće koji izgledaju kao šupe, bez igračaka i veselih boja, jer to samo ometa decu da pronađu način kako bi se sama zabavila i razvila maštu i kreativnost. Vaspitačice ih naravno neće zaigravati, niti će im oko bilo čega pomagati, kako bi deca što pre postala samostalna.
Za one roditelje koji preferiraju da im deca više vremena provode u prirodi, idealni su „Šumski vrtići”. Vaši mališani provode osam sati dnevno u sklepanoj baraci u šumi, uglavnom su napolju i uče se preživljavanju u prirodi. Naravno ovakvi vrtići rade i u zimskom periodu godine. Ne plašite se da će vam dete biti bolešljivo, ako ste pratili gore navedena uputstva, do sad bi već trebalo da je ojačalo. Ako vidite golišave mališane kako razdragano trčkaraju po ciči zimi, nemojte se krstiti – verovatno im vaspitačica ima ruske krvi, to je kod njih normalno ako niste znali. Ipak se treba pripremiti za jaku zimu, a može se ušparati i koji dinar na grejanju (a ne da kao roditelji u Srbiji zimi rade samo za račun za grejanje).
Pre nego što dete pođe u vrtić, postarajte se da ostavi pelene. Ako počnete na vreme da ga dresirate, trebalo bi da bude spremno za nošu negde oko 9. meseca po proceni vijetnamskih mama. Eh, da sam to znala ranije koliko bih uštedela na pelenama! Šta treba da radite: zviznite detetu svaki put kad vidite da vrši nuždu kako bi steklo uslovni refleks i povezalo ga sa zviždanjem.
Ako ste zaboravili da ostavite detetu ključ od kuće, pa ne može da uđe po povratku iz škole, već se lepo igra sam u dvorištu čekajući da se vi vratite sa posla – možete očekivati socijalnu službu na vratu, ako vam je komšija odgovorni Amerikanac. Kod njih deca ne smeju biti sama napolju bez nadzora. Njima je broj socijalne službe na brzom biranju i zbog najmanje sitnice mogu da ga okrenu. Ko vam je kriv što ste zaboravni.
Da ne zaboravimo ni mudre roditelje sa Dalekog Istoka, gde vlada potpuno drugačije uverenje: da bi deca bila samostalna kad odrastu treba da im što ranije prepuštate da obavljaju kućne poslove bez vašeg nadzora, najbolje negde oko četvrte godine. Takođe nije neoubičajeno sresti decu tog uzrasta same u metrou ili kako šetaju ulicom.
Što se tiče odlaska dece na spavanje nemojte da bude pre 22 časa prema preporuci Španaca. Neka učestvuju zajedno sa vama u večernjim aktivnostima. Španci imaju jake veze sa svojim primarnim porodicama, u čemu su nam slični. Njihova deca uživaju u blagodetima porodične kuće kao da su u hotelu. Jedino je mala začkoljica što baš nisu radi da se žene kad odrastu, jer se teško odriču lagodnog života na koji su ih roditelji navikli.
Ko postupa ispravno, a ko ne procenite sami.
Napišite odgovor