Kada je nedavno u parku naišla na besne roditelje, koji su osuđivali pogledom, mama Alanja odlučila je da im se javno obrati i da im održi jednu važnu lekciju o vaspitanju dece.
Mama i blogerka Alanja Kolberg pre izvesnog vremena je na svojoj Fejsbuk stranici objavila fotografiju svog sina, njegove male drugarice i nekoliko igračaka i uz nju napisala vrlo snažnu poruku koja je izazvala bujicu komentara:
“Čim smo došli u park, Karsona je opkolila grupa od najmanje šestorice dečaka tražeći mu da im da njegovog transformera, figuricu iz Majnkrafta i kamion. Bio je vidno uznemiren i snažno je priljubio svoje igračke na grudi dok su dečaci pokušavali da ih dobiju. Pogledao me je.
“Možeš im reće ‘ne’, Karsone. Ako zaista ne želiš da deliš igračke u ovom trenutku, samo reci ‘ne’. Ne moraš ništa više od toga da kažeš.”
Dečacima koji su me gledali čudno i pomalo iznenađeno, pa su nastavili da insistiraju, rekla sam: “Ne mora da deli svoje igračke sa vama. Rekao vam je ‘ne’. Možda kasnije, ako bude želeo.”
Međutim, to mi je donelo nekoliko osuđujućih pogleda roditelja koji su se tu zatekli. Ipak, stvari stoje ovako: Da sam ja, kao odrasla osoba, ušetala u park sa sendvičem, da li bih bila u obavezi da svoj sendvič delim sa potpunim strancima? Ne! Da li bi bilo koja vaspitana odrasla osoba prišla i tražila od mene da s njom podelim svoj sendvič, a zatim se naljutila kada bih je odbila? Ponovo ne.
Zato, zaista, dok me gledate tim ružnim pogledima, verovatno misleći kako smo moj sin i ja prilično nevaspitani, zapitajte se kome zaista nedostaju maniri – osobi koja ne želi svoje tri igračke da deli sa šestoricom stranaca ili šestorici stranaca koji od nekoga traže nešto što uopšte nije njihovo, čak i kada shvate da je vlasniku prilično neprijatno?
Cilj je da naučimo svoju decu da funkcionišu u skladu sa društveno-prihvatljivim normama. I dok znam odrasle koji kao deca nisu naučili da dele, znam puno više onih koji ne znaju kako da kažu ‘ne’, niti kako da postave granice, ili kako da se odbrane. I ja sam među njima.
U svakom slučaju, Karson je te igračke poneo kako bi ih podelio sa ćerkicom moje prijateljice, koje smo upoznali baš u parku. Nije hteo da ih da ovim dečacima zbog toga što je želeo nju da iznenadi.
Zato, sledeći put kada vam se dete požali da neko neće s njim nešto da podeli, molim vas imajte na umu da živimo u svetu gde nismo u obavezi da nekome damo nešto samo zato što je taj neko to od nas tražio. Ja sigurno neću učiti svog sina da svet tako funkcioniše.”