Многи ових дана причају о мору, и то је у реду.
И сама волим море и то је једини начин одмора који признајем. Слушам данима како људи причају гдје иду или траже гдје ће ићи ове године.
Али, у понудама свих тих агенција, приватника, у свим тим огласима који искачу гдје год да погледаш увијек иста ствар.
Двије одрасле особе + дијете 14 година гратис
Двије одрасле особе + двоје дјеце до 12 година гратис
Три одрасле особе + двоје дјеце до шест и 12 година гратис
Нигдје, али нигдје гдје сам ја гледала нема одрасла особа и дијете. И кад некога питам како функционише та комбинација, прво су мало збуњени, па се онда замисле, па ми кажу да се ипак више исплати двије одрасале особе плус дијете.
Да, јасна је то порука да се ми који нисмо двије одрасле особе не уклапамо у било чију понуду и услугу. То ми је већ треће љето јасна порука да моје дијете и ја не потпадамо у било који пакет аранжман. То ми је већ одавно порука да нас двоје, као такво двоје, не можемо добити понуду у некој туристичкој агенцији да одемо на љетовање гдје баш ми хоћемо, а да то не подразумијева да смо неки посебан случај за који се тражи адекватно – компликовано, вјештачко и скупље рјешење.
Зашто за некога попут мене и мог дјетета који идемо на море сами без икога трећег нема ништа у понуди? Зашто нас двоје као такве нико не препознаје? Зашто се сваки пут кад гледам те силне понуде, са тим силним гратисима, осјећам као мање вриједан дио неке зарцтане форме, кад то нисам – ни форма ни мање вриједна? Зашто моје дијете није, најбруталније речено гратис, нигдје, јер просто није, пошто ми увијек кад их питам за нас двоје кажу да ми се више исплати да онда узмем смјештај за двије одрасле особе? А моје дијете има четири и по и тај је “гратис”?
Нема ова моја опаска ама никакве везе с новцем, свакако плаћам одлазак на љетовање за дијете и себе, нити желим да добијем нешто бесплатно, само да неко узме у обзир да не полазимо сви од тога да нас је двије одрасле особе плус нешто. Нажалост, нисмо. Или на срећу, како ко већ сматра да му (им) је. Просто, нисмо. И зашто само онда ми који нисмо благо дискриминисани због тога? А не бих рекла ни да је то благо…
Зашто не постоје понуде за једну одраслу особу и дијете до 12 година гратис, рецимо? Прво, број развода је у сталном порасту, а и да није, не можемо се лагати да међу нама не постоје породице које броје једног родитеља и дијете/дјецу. Друго, постоје породице у којима је један родитељ преминуо или, једноставно, не може овог љета ићи са својом породицом на море. Отишао је, рецимо, да ради у Њемачку. Или је било шта у питању, а што нема везе с тим да су људи растављени, разведени, не живе заједно, али, ето, не иду овог љета негдје заједно, јер су се тако договорили.
Не, не може. Зато што нам и на овај начин намећу да је најбоље да нас је двоје, троје или колико већ плус. Нигдје нема један плус. А има, свуда око нас и то је огољена чињеница коју нећемо заташкати тиме што за те један плус не правимо никакве понуде, аранжмане, гратисе и осјећаје равноправности, поштовања и прихватљивости.
Нисам ја половина било чега, нисам половина родитеља, особе, потенцијалног купца, евентуалног клијента или туристе, нисам полужена, полумајка или полугоспођа. У ситуацији када желим да са својим дјететом идем на море (зимовање, планинарење, камповање, крстрење, било шта) ја сам одрасла особа која ће то да плати и која жели да се уклапа у неки модел без “угуравања на мишиће”, без комбинаторике и посебне посвећености тамо тих људи који су се тек у том момету стицали да виде шта је из њихове понуде најбоље за нас двоје у том “нашем случају”. Ми нисмо случај, а ви нас таквима правите јер нас никад не узимате у обзир, увијек нас превидите, заборавите, занемарите, изигноришете.
Јер, ма колико се трудили да стварност не приказујемо тако, и даље смо друштво које шиканира породице које нису двије одрасле особе плус. Просто мораш имати ту другу одраслу особу, нема везе што можда нећеш, не можеш или не желиш. Ако хоћеш на море.
Ако сам случајно превидјела некога ко ипак има ту неку понуду једна одрасла особа + дијете до 12 година гратис, нек ми опросте и јаве. Биће ми драго да добију мој новац.
Пише: Јелена Пралица
Извор: Лоламагазин