Danas ispred prodavnice staju policijska kola, izlazi mladi policajac. Prilazi deki koji krije lice kesom. Pa dobro deko, zašto kad znaš da ne smeš. Deka plače, nema nikog na svetu. Policajac mu uzima kesu i pita šta treba da kupi – 1/2 kg leba i 2 krompira.
Sedi deko u kola, ja ću da ti kupim i da te odvezem kući. I ja ću svaki dan da ti kupujem šta treba, kaže mu policajac.
– Ne treba, sine, ništa tri četiri dana, ovo mi je više nego dosta…
Prošlo je par sati, ne mogu da se sastavim…
Beograd, Bežanijska Kosa, Idea
Snežana Obućina
Da li mozda imate neku konkretniju informaciju kako se moze doci do deke?
Tuga do neba…
Strašno koliko starih ljudi nema nikog, nema gde, nema sta da jede i nikoga nije briga osim pojedinog humanog žČOVEKA to naglašavam jer treba biti prvo čovek. Gde je.država da se pobrine za smesta, hranu itd za takve ljude. Ljudi dajte na budu grada po garsonjeru jer taj čovek je radio i izdvajao za ovu državu a nema nista. A koliko nas je takvih ni ja nisam puno dalje od toga i pored penzije koja ne pokriva ni osnov. Gde smo radili, za šta za socijalu????