Ako imate dete od 8, 9 ili 10 godina, možda ste primetili da, iako je nekada sa mnogo ushićenja crtalo mačke, dinosauruse i čitave svetove pune boja, sada kao da ga to više uopšte ne zanima. Pitate se zbog čega, a ako je dete uz to pokazivalo i talenat, čini vam se da je prava šteta što ga crtanje više ne zanima.
Niste sami. Ovo se dešava većini dece.
Kada deca prestaju da crtaju?
Istraživanja pokazuju da većina dece značajno smanjuje ili potpuno odustaje od crtanja između 8. i 12. godine, sa kritičnim periodom oko 9-10 godina. Psiholog Hovard Gardner je ovaj fenomen opisao kao „U-krivu“ kreativnosti – mala deca su spontano kreativna, zatim dolazi do pada u osnovnoj školi, a samo nekolicina nastavlja da se razvija kroz adolescenciju.
Ovo nije slučajnost. To je predvidljiva razvojna faza kroz koju prolazi većina dece.
Zašto se ovo dešava?
1. Razvoj kritičkog mišljenja
Oko osme godine deca počinju da misle apstraktnije i kritičnije. Shvataju da njihovi crteži „ne izgledaju pravo“. Pas kog su crtali sa pet godina bio je savršen – bio je to ŠTO ONI VIDE. Ali sa devet godina, taj isti pas izgleda „detinjasto“ i „pogrešno“.
Dete sada uporećuje svoj crtež sa onim što vidi u knjigama, na internetu, kod drugara koji „umeju da crtaju“. I osećaj neslaganja postaje frustrirajući.
2. Škola se menja
Primetili ste kako u prvom razredu ima mnogo crtanja, bojenja, kreativnosti? A kako dete napreduje kroz razrede, likovne kulture je sve manje, matematike i čitanja sve više. Poruka je jasna: crtanje nije važno kao „pravi“ predmeti.
Deca su pametna. Razumeju šta odrasli cene.
3. Strah od osude
U mlađem uzrastu, deca ne razmišljaju šta drugi misle o njihovim crtežima. Ali sa osam, devet godina, vršnjačko mišljenje postaje sve važnije. Ako neko kaže „to ne liči na psa“ ili ako vide da neko drugi crta „bolje“, mnoga deca će jednostavno odustati.
Bezbednije je ne pokušavati nego pokušati i „podbaciti“.
4. Nedostatak veština za napredak
Mala deca napreduju prirodno – crtaju svaki dan i postepeno ovladavaju držanjem olovke, oblicima, bojama. Ali negde oko osme godine, potreban im je sledeći korak: tehnike senčenja, proporcije, perspektiva. Ako taj korak izostane, zapnu. Žele da crtaju realističnije, ali ne znaju kako.
I onda odustanu.
Šta roditelji mogu da urade?
Dobra vest je da ne morate biti umetnik da da biste pomogli svom detetu. Evo šta zaista pomaže:
Odvajajte proces od proizvoda
Umesto „Kakav lep crtež!“, recite: „Vidim da si proveo dosta vremena na ovim detaljima“ ili „Ova kombinacija boja je interesantna, kako si odlučio da ih staviš zajedno?“
Fokusirajte se na iskustvo crtanja, ne na krajnji rezultat. Pitajte dete šta je lako bilo da nacrta, šta je bilo teško, šta bi sledeći put uradilo drugačije.
Crtajte zajedno – i budite loši u tome
Ovo je možda najmoćnija stvar koju možete učiniti. Uzmite papir i crtajte pored deteta. Crtajte loše. Pravite greške. Smejte se njima.
„Haha, pogledaj ovu moju ruku, izgleda kao banana!“
Kada dete vidi da i vi pravite „ružne“ crteže i da vas nije briga, uči dve važne lekcije: crtanje je za zabavu, ne za savršenstvo, i greške su normalan deo procesa.
Uvedite nove materijale i tehnike
Možda je vaše dete prestalo da crta olovkom jer ga frustrira. Probajte nešto novo:
– Akrilne boje (brze, opraštaju greške)
– Ulje ili suvi pastel (meke linije, lako se meša)
– Ugalj (dramatično, a nije precizno)
– Digitalno crtanje (lakoća brisanja ohrabruje eksperimentisanje)
Različiti mediji nude različita iskustva. Možda vaše dete nije prestalo da voli kreativnost – možda je samo prestalo da voli olovke.
Tražite modele koji pokazuju proces
Umesto da gledate samo gotove crteže ili slike, pokažite detetu kako umetnici rade. Jutjub je pun video snimaka gde možete videti kako profesionalci prave greške, brišu, počinju iznova.
Deca treba da vide da i najbolji crtači ne stvaraju savršene crteže iz prvog pokušaja.
Ne prodajte „realizam“ kao jedini cilj
Mnoga deca odustaju jer misle da jedini važan cilj crtanja jeste da to što crtaju „izgleda kao u stvarnosti“. Pokažite im apstraktnu umetnost, karikaturu, stripove, naivnu umetnost, patern dizajn.
„Dobro crtanje“ ne znači samo „fotorealističko“. Znači autentično, zanimljivo, kreativno.
Upišite dete na radionice ili časove
Ne zato što „mora postati umetnik“, već zato što će naučiti konkretne veštine koje ga pomeraju sa mrtve tačke. Kada nauče kako da nacrtaju perspektivu ili kako da senče, osećaj kontrole se vraća. I sa njim, motivacija.
Najvažnija stvar
Možda vaše dete nikada neće postati umetnik. I to je u redu.
Ali crtanje nije samo profesija. To je način da obrađuju osećanja, razvijaju strpljenje, uče da rešavaju probleme, slobodno eksperimentišu. To je medij za izražavanje onoga što reči ne mogu.
Svako dete zaslužuje da zadrži tu mogućnost.
Zato, sledeći put kada vaše dete kaže „ne umem da crtam“, nemojte reći „naravno da umeš!“. Umesto toga, kažite: „To je u redu. Hajde da crtamo nešto loše zajedno.“
A onda uzmite papir i nacrtajte najružnijeg psa kojeg možete zamisliti.
Kladim se da će se vaše dete nasmejati. I možda, samo možda, uzeti olovku.