Neka od pitanja sa današnjeg kombinovanog testa

Znanje geografije, biologije, istorije, hemije i fizike koje su maturanti stekli u osnovnoj školi sudarilo se juče sa pitanjima na kombinovanom testu. To je treći i poslednji deo završnog ispita. Posle neizbežnog susreta sa 20 pitanja, kojih se najviše pribojavala, generacija od oko 70.000 učenika na izlazu iz osmoletki može da odahne. Maturi je kraj! Svi koji su izašli na testiranje – položili su. Ne postoji bodovni prag kojim se uslovljava prolaz na maturskom ispitu.I ovaj dan završnog ispita protekao je uspešno i bez problema u svim školama. Posle srpskog i matematike, polaganjem kombinovanog testa učenici osmog razreda završili su osnovno obrazovanje i stekli uslov da konkurišu za upis u srednje škole, potvrđeno je iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.Da je đacima kombinovani test najlakši i da najviše poena ostvaruju baš na multidisiplinarnoj proveri znanja otkako je deo mature, pokazuju analize stručnjaka za vrednovanje kvaliteta obrazovanja. Sasvim suprotno, za miks pitanja iz prirodnih i društvenih nauka osmaci kažu da je najkomplikovanija, nepredvidiva i najteža stepenica maturskog izazova.
– Najteže iz geografije bilo je pitanje Kojim slivovima pripadaju Beli Drim, Pčinja, Pek i Tisa, Da li završavaju u Crnom, Jadranskom ili Egejskom moru. Ni istorija nije bila laka. Na primer, imali smo tekst o nekom bombardovanju, pa da prepoznamo gde je pukla atomska bomba. Ako nije nad Hirošimom, eto boda manje. I ukoliko na onoj slici nije Osmansko carstvo, onda ćao poeni. Baš je bilo teško – uveravaju Sara, Mina i Vanja, osmakinje beogradske OŠ „Vuk Karadžić”.

Da, devojčice možda preteruju u proceni težine pitanja, smatra njihov drugar Nikola iz osmog dva. Prebrojao je – najviše zadataka na kombinovanom testu bilo je iz biologije (pet), najmanje iz fizike (tri) i po četiri iz hemije, geografije i istorije.
– Kad je bio Prvi srpski ustanak? Koja se vakcina daje detetu čim se rodi? Da li se celuloza rastvara u vodi? U kom su odnosu ptičja vaš i golub, a u kakvom biljna vaš i bubamara? Koje sile deluju na predmet koji klizi niz podlogu? – navodi Nikola neka od lakših pitanja iz ispitne kombinacije.
Rešenja i uputstvo za ocenjivanje sva tri testa sa ovogodišnje mature prikazani su na sajtu Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, koji je i tvorac zadataka završnog ispita. Ko ih je besprekorno rešio zavredeće maksimalnih 30 bodova (po 10 na svakom testu). Iz šestog, sedmog i osmog razreda osnovne, đaci najviše mogu poneti 70 poena. Ukupno 100 bodova samo najuspešniji osvojiće na zahvaljujući uspehu na maturi i u prethodnom školovanju. Na osnovu bodova i interesovanja đaci će se opredeljivati za željene srednje škole.
Ove godine uveden je prag upisa. Bodovnu rampu – minimum 50 poena, moraće da preskoče osmaci namereni da zauzmu klupe gimnazija ili četvorogodišnjih smerova srednjih stručnih škola. Zato je mnogima i te kako bilo važno da maturu urade što bolje, a preliminarne rezultate đaci će moći da saznaju sutra u školama u kojima su polagali ispit.

Radovi pregledani, slede žalbe 

Pregledanje testova je završeno, radovi su dešifrovani. Najkasnije sutra u osam sati, osmoletke su u obavezi da obelodane prve privremene rezultate, da bi od ponedeljka đaci, u pratnji roditelja, mogli da pogledaju svoje radove ukoliko im se učini da je bilo propusta u ocenjivanju.
Ako osmaci uoče greške u bodovanju, roditelj podnosi prigovor prvostepenoj – školskoj komisiji. Nezadovoljni njenim odgovorom, mogu se obratiti dalje drugostepenoj – okružnoj komisiji, čija je odluka i konačna. Republička komisija ne rešava prigovore na skor sa završnog ispita.

Nijedno dete nije udaljeno sa ispita

Republičkoj upisnoj komisiji, posle svakog ispitnog dana, stižu hiljade izveštaja supervizora o toku završnog ispita.
– Bilo je opominjanja učenika, ponegde i kašnjenja, što se inače događa na svakom kontrolnom i sasvim je očekivano na velikom ispitu generacije u kome učestvuje 70.000 dece, ali važnijih nepravilnosti nije bilo. Nijedno dete ni dežurni nastavnik nisu udaljeni sa završnog ispita na osnovu do sada pregledanih izveštaja – kaže Snežana Marković, predsednica Republičke upisne komisije.
Autor: Milenija Simić-Miladinović
Izvor: Politika