Nekada je čas bio „svetinja“

28 septembra, 2022

Još uvek se sećam nastavnice stranog jezika koja mi je predavala u osnovnoj školi i njenog oštrog izgleda lica kada bi joj neko prekinuo čas, pa makar to bio i sam direktor škole. Neretko znala je ona u tim prilikama da čas održi ponovo, zakazavši ga u terminu pre ili posle redovnih časova. Do poslednjeg radnog dana, ona je držala nivo. Njena je ocena bila uvek kristalno realna. Retke su inače tada bile prilike kada je neko ulazio u učionicu za vreme časa i na taj način ometao nastavu.

Danas je situacija sasvim drugačija. Neretko na čas vam može ući nekakav instruktor neke sportske škole nudeći raznorazni propagandni materijal, koji po dozvoli direktora planira da podeli. Da me ne razumete pogrešno –  pristalica sam sportskih aktivnosti na koje deca danas odlaze, ali ne i marketinga od koga početkom septembra ne možete pošteno da održite časove. Lično mislim da bi strogo trebalo zabraniti bilo kakvu propagandnu aktivnost u školi. Postoje danas mnoga sredstava masovnih komunikacija, pa izvolite, reklamirajte se „do mile volje“.

Držim danas čas fizičkog vaspitanja. Uđe u salu direktorka škole, računam nešto proverava. Za njom i lokalna televizijska ekipa. Ja „Dobar dan“. Oni bez „Dobar dan“. Računam malo će tu da se promuvaju i izađu. Kad ne lezi vraže, montira se kamera, dogovara se intervju, deca gledaju šta se dešava, ja držim čas. Ko velim da se posklonim, da ne smetam. Upitah da se pomerim ako smetamo. „Ne, ne“, odgovoriše, „baš nam tako odgovara!“ Obaviše planirani intervju. Valjda je to nešto mnogo značajno što se izvodi nastava fizičkog, a ne normalno i neophodno. Okrenu se novinarka prema deci, pita ih nešto – njih par, ja i dalje držim čas. Završiše i odoše do druge grupe učenika. Snimaše, snimaše, vratiše se opet do mene. Kaže novinarka: „E, sad Vi da nešto kažete“. Rekoh: „Žao mi je, ali držim čas“. „Šta ima veze?“, odgovori mi ona na to.

Pomislih: „Danas na žalost i nema veze“.

Bez: „Izvinite što prekidamo čas!“ Bez: „Da li možemo da postavimo učenicima nekoliko pitanja?“ Bez imalo kurtoazije, napustiše fiskulturnu salu, a za njima i mi jer – „čas“ je priveden kraju.

Autor: uciteljica.kraljevo.com

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama