Родитељи су често забринути јер нису сигурни да ли раде праву ствар, када је реч о подизању и васпитавању детета. Јесу ли превише строги? Превише попуштају? Да ли очекују много или пак премало?
Савремене мајке и очеви склони су да имају висока очекивања од деце, па се, у силној жељи да им дете буде боље од вршњака, понекад изгубе.
Надин ван дер Линден, клинички психолог и аутор књиге “Приче из родитељских ровова”, дала је неколико важних смерница родитељима које ће им јасно показати да ли децу одгајају на прави начин.
1. Дете показује различите емоције пред вама
Детету је веома тешко кад не може да се избори са својим емоцијама. Иако еј јасно да деца, нарочито она мало већа, немају потребу да изражавају сва своја осећања пред родитељима то што су слободни да покажу љутњу, тугу или страх је добар знак. То значи да се уз вас осећају сигурно. Ако дете крије своје емоције од родитеља, то често значи да у вашем односу постоји проблем. Немојте осуђивати нити грдити дете због његових осећања и дајте и њима право да буду љути и тужни.
2. Дете од вас тражи помоћ и утеху када је повређено или има проблем
То значи да сте му ви склониште, па га морате стално слушати, било да је оно због чега вам се обраћа мали или велики проблем. То ће вам помоћи да отворено комуницирате са својим дететом, а када се осећа повређено, биће му лакше да преброди кризу јер зна да има на кога да се ослони.
3. Дете може без страха да говори о својим мислима и осећањима
Ово је позитиван знак флексибилног односа и прихватања. Неки родитељи несвесно ограничавају комуникацију са својом децом због њиховог понашања, на пример, претеривања у испољавању осећања која се родитељима не свиђају. Други су претерано крхки и не желе да оптерећују своју децу својим мислима и осећањима. Али родитељи су стена, а деца никада не би требало то да буду. Без обзира на то што им се дешава, родитељи би требало да подрже дететова осећања и у том погледу не оптерећују децу бригама које нису примерене њиховом узрасту. Ако вам је потребна додатна подршка, затражите је од одрасле особе, а не од детета.
4. Када вам се не допада понашање детета, ви не критикујете дете, већ понашање
Добри родитељи критикују понашање, а избегавају етикетирање детета. Ваш задатак је да га саветујете и укажете на то где он греши, а не да га омаловажавате. На пример, ако је појео целу чоколаде сам, не бисте смели да кажете: „Ти си себичан“ или „Како си тако шкрт!“. Уместо тога, прићи ћете му речима: „Појео си чоколаду, а ниси поделио са братом и сестром. У нашој кући је важно да делимо. Како мислиш да би могао да им се искупиш?”
5. Подстичете дететова интересовања и таленте
Са развојем дететових талената и интересовања развијају се његове вештине, а иза тога долази успех. Добри родитељи ослушкују интересовања своје деце и подржавају их док напредују у ономе што воле. Не би требало да присиљавате децу да раде нешто што не желе, само зато што је то ваша жеља или зато што ви сматрате да је то добро за њега.
6. Постављате границе да дете буде безбедно
Добри родитељи усмеравају понашање свог детета постављањем граница и ограничења. Деца без граница и правила често упадају у проблеме или се губе. Ограничења им помажу да се осећају вољено и цењено, чак и ако заправо мисле да их не желе. Неке од тих граница које су за њих добре су, на пример, рутина спавања и обедовања, као и поштовање неких породичних вредности.
7. Исправљате своје грешке
То што желите да побољшате однос са својом децом знак је доброг родитеља. Ако вичете и преувеличавате своју реакцију, веома је важно да покушате да побољшате тај однос. Детету можете отворено рећи да је и одраслима понекад тешко да контролишу емоције и да, чак и онда када сте веома љути, то не умањује вашу љубав према њима. Успешно родитељство значи обезбедити безбедан ослонац свом детету и на тај начин створити му простор да напредује. То је веза која траје читав живот и не зависи од спољних резултата, већ од љубави, поштовања и повезаности. То заправо значи да сте сјајан родитељ.
Приредила А. Цвјетић