Roditelji su često zabrinuti jer nisu sigurni da li rade pravu stvar, kada je reč o podizanju i vaspitavanju deteta. Jesu li previše strogi? Previše popuštaju? Da li očekuju mnogo ili pak premalo?
Savremene majke i očevi skloni su da imaju visoka očekivanja od dece, pa se, u silnoj želji da im dete bude bolje od vršnjaka, ponekad izgube.
Nadin van der Linden, klinički psiholog i autor knjige “Priče iz roditeljskih rovova”, dala je nekoliko važnih smernica roditeljima koje će im jasno pokazati da li decu odgajaju na pravi način.
1. Dete pokazuje različite emocije pred vama
Detetu je veoma teško kad ne može da se izbori sa svojim emocijama. Iako ej jasno da deca, naročito ona malo veća, nemaju potrebu da izražavaju sva svoja osećanja pred roditeljima to što su slobodni da pokažu ljutnju, tugu ili strah je dobar znak. To znači da se uz vas osećaju sigurno. Ako dete krije svoje emocije od roditelja, to često znači da u vašem odnosu postoji problem. Nemojte osuđivati niti grditi dete zbog njegovih osećanja i dajte i njima pravo da budu ljuti i tužni.
2. Dete od vas traži pomoć i utehu kada je povređeno ili ima problem
To znači da ste mu vi sklonište, pa ga morate stalno slušati, bilo da je ono zbog čega vam se obraća mali ili veliki problem. To će vam pomoći da otvoreno komunicirate sa svojim detetom, a kada se oseća povređeno, biće mu lakše da prebrodi krizu jer zna da ima na koga da se osloni.
3. Dete može bez straha da govori o svojim mislima i osećanjima
Ovo je pozitivan znak fleksibilnog odnosa i prihvatanja. Neki roditelji nesvesno ograničavaju komunikaciju sa svojom decom zbog njihovog ponašanja, na primer, preterivanja u ispoljavanju osećanja koja se roditeljima ne sviđaju. Drugi su preterano krhki i ne žele da opterećuju svoju decu svojim mislima i osećanjima. Ali roditelji su stena, a deca nikada ne bi trebalo to da budu. Bez obzira na to što im se dešava, roditelji bi trebalo da podrže detetova osećanja i u tom pogledu ne opterećuju decu brigama koje nisu primerene njihovom uzrastu. Ako vam je potrebna dodatna podrška, zatražite je od odrasle osobe, a ne od deteta.
4. Kada vam se ne dopada ponašanje deteta, vi ne kritikujete dete, već ponašanje
Dobri roditelji kritikuju ponašanje, a izbegavaju etiketiranje deteta. Vaš zadatak je da ga savetujete i ukažete na to gde on greši, a ne da ga omalovažavate. Na primer, ako je pojeo celu čokolade sam, ne biste smeli da kažete: „Ti si sebičan“ ili „Kako si tako škrt!“. Umesto toga, prići ćete mu rečima: „Pojeo si čokoladu, a nisi podelio sa bratom i sestrom. U našoj kući je važno da delimo. Kako misliš da bi mogao da im se iskupiš?”
5. Podstičete detetova interesovanja i talente
Sa razvojem detetovih talenata i interesovanja razvijaju se njegove veštine, a iza toga dolazi uspeh. Dobri roditelji osluškuju interesovanja svoje dece i podržavaju ih dok napreduju u onome što vole. Ne bi trebalo da prisiljavate decu da rade nešto što ne žele, samo zato što je to vaša želja ili zato što vi smatrate da je to dobro za njega.
6. Postavljate granice da dete bude bezbedno
Dobri roditelji usmeravaju ponašanje svog deteta postavljanjem granica i ograničenja. Deca bez granica i pravila često upadaju u probleme ili se gube. Ograničenja im pomažu da se osećaju voljeno i cenjeno, čak i ako zapravo misle da ih ne žele. Neke od tih granica koje su za njih dobre su, na primer, rutina spavanja i obedovanja, kao i poštovanje nekih porodičnih vrednosti.
7. Ispravljate svoje greške
To što želite da poboljšate odnos sa svojom decom znak je dobrog roditelja. Ako vičete i preuveličavate svoju reakciju, veoma je važno da pokušate da poboljšate taj odnos. Detetu možete otvoreno reći da je i odraslima ponekad teško da kontrolišu emocije i da, čak i onda kada ste veoma ljuti, to ne umanjuje vašu ljubav prema njima. Uspešno roditeljstvo znači obezbediti bezbedan oslonac svom detetu i na taj način stvoriti mu prostor da napreduje. To je veza koja traje čitav život i ne zavisi od spoljnih rezultata, već od ljubavi, poštovanja i povezanosti. To zapravo znači da ste sjajan roditelj.
Priredila A. Cvjetić