Poznato je da se naš jezik svrstava u najteže za učenje. To dokazuje i činjenica da mnogi kojima je srpski jezik i maternji, do kraja života ne nauče da govore pravilno. Greške poput „ne ću”, „ti bih”, „nemogu” prave samo oni koji ne poznaju ni osnovna pravila. Ali, postoje i one druge, manje poznate greške koje se često ponavljaju, a mali je broj onih koji će ih sve izbeći.
Izvor: Zelena učionica
Mene su nekada, doduse davno, ucili da se ne kaze “S obzirom”, vec “Obzirom na to…” buduci da ‘s’ odnosno ‘sa’ pripada osobi sa kojom zajedno nesto radim ili dozivljavam…
Ako govorimo srpskim, a ne o srpsko-hrvatskim jezikom onda bi u svakoj prilici trebali da pišemo srpskom ćirilicom.
TREBA da pisemo…
*trebalo da pišemo
Treba da se pise ,jer je u prezentu.
onda bi u svakoj prilici trebalo da pisemo*
a NE trebali, niti TREBA…
Svi pišete i svi pogrešno. Bezlična upotreba glagola “trebati” samo ako je PRE subjekta, nikako posle njega. Tako da je rečenica “Mi smo trebali…” ne samo ispravna već i jedina moguća (up. *Mi smo trebalo…).
Ako govoris srpskim jezikom, onda “trebali” ne postoji, jedino “treba” ili “trebalo bi”… Bezlican glagol, za razliku od tipicno hrvatskog “trebam te” npr…
Bismo, malo ste promasili lice.
Glagol trebati nije bezličan. Kada izražava određenu direktnu potrebu subjekta 8dakle kada stoji sam), onda se glagol trebati menja po licima kao i svaki drugi glagol, na primer: Ja trebam više novca. Ti trebaš mene; Oni trebaju nova kola. Ali, kada se glagol trebati koristi sa drugim glagolom, onda se koristi bezlična forma. Na primer: Trebalo bi (treba) da zarađujem više novca; Ti treba (bi trebalo) da pitaš mene; Oni treba (bi trebalo) da kupe nova kola.
Drugo lice množine glagola biti glasi : bismo, a ne : bi
Ne ću je skraćenji oblik od ne hoću.
Hoću je oblik reči hoteti ili hteti.Hvala na pažnji.
Neću se piše sastavljeno 😀
“TREBA” – Devojka, žena,… dobrog izgleda!(*pogrdno!)
MISLITE I O TOME!…
????
Svakako će i ti nepravilni oblici za koju godinu/deceniju postati pravilni, jer tako su sve ta “pravila” u jeziku i postala pravila, prvo su dugo bila nepravilan način da se nešto kaže a onda je preovladalo i postalo pravilno. Koliko dugo vi mislite da može da se ignoriše neki izraz (kao npr. “za poneti”) kao nepravilan? Samo je pitanje vremena kada će takav izraz biti zvanično proglašen pravilnim, ne zavaravajte se. To važi i za sve ostale “nepravilne” izraze koji su u širokoj upotrebi (kao to “kontaktirajte ga” umesto “kontaktirajte sa njim”, što apsolutno niko ne govori u realnom svetu). Jezik je živa stvar bez obzira koliko puristi uporno pokušavaju da ga ubiju.