„Немогућа деца“ постоје

децембар 15, 2018

Да, родитељство и васпитање су изузетно тешке ствари. При том, не мислим на неиспаваност и умор. Многи од нас не могу да „изађу на крај“ са сопственом децом. Шта год да кажете или урадите – једноставно „не пали“. Постоје ли „немогућа деца“ и о чему се ту, заправо, ради?

Постоје деца чији је карактер сложенији. Можда су „наследили“ неколико незгодних особина од маме, тате, баке, деке или било ког далеког рођака. А можда је у питању и одређени пропуст у васпитању. Чини Вам се да сте покушали све. И можда заиста то јесте. Међутим, направили сте погрешну основу на којој градите све остале коцкице васпитања.

„Моје дете једноставно не слуша!“ Да ли се тако понаша свуда? Да ли Ваше дете не слуша ни у вртићу, ни у школи? Или је тамо мирно као бубица? Да ли не слуша само маму, а тату слуша? Или обрнуто? Уколико имате овакву ситуацију, покушајте да преиспитате своје васпитне методе. Нисте погрешили ни из какве лоше намере. Али, ако у нечему грешите, настојте то и да исправите.

Један од најучесталијих примера „немогуће деце“ јесте непоштовање најважнијег правила – доследност. Данас сте имали напоран дан на послу. Немате снаге за причу, објашњавање, стрпљење… И попуштате.

Можете имати и малу бебу и никакве помоћи. Једноставно не стижете на обе стране истовремено. Због тога старије дете има момената када је препуштено само себи и ради шта хоће. То је, можда, један од начина на који приказује своју љубомору.

„Немогућа деца“ постоје. Но, њихово понашање није нешто на шта не можете утицати. У реду, можда имају одређену фазу, црту личности или било шта друго што су наследили. Међутим, Ви сте ти који морају пронаћи начин да ураде шта год треба како бисте децу извели на прави пут.

И да, знајте да је то један од најтежих задатака и послова које сте обављали у животу, без обзира којим се послом бавите. Не ослањајте се на оне старе приче да се за дете највише уради до његове пете године. Никад није касно.

Наравно, не можете правити озбиљне пропусте до 18. године, а онда очекивати да ће Вам се дете умирити после једног озбиљног разговора. Све се рачуна: однос са супружником, однос према другима, Ваше понашање и узор који представљате…

Зато, немојте одустајати уколико имате „немогућу децу“. Покушајте да им „пронађете жицу“. Испробајте све методе, распитајте се за нове. У њих требамо највише улагати. Посао ће Вам можда обезбедити и лагодну старост, који стан вишка, ауто из снова… Али, уколико не уложите у своју децу, џаба Вам све то што имате.

Покушајте да их разумете. Шта им недостаје? Због чега се тако понашају? Шта тиме желе да добију? Како можете променити или поспешити своје родитељске методе? Будите спремни да растете заједно са својом децом, без обзира колико немогући били.

О. Б.

дипломирани психолог и породични психотерапеут

Извор: roditelj.akademijaoxford.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама