Pre polaska u školu važno je upoznati decu s njihovim novim početkom, što škola je i što se tamo događa. Pored uobičajenih razgovora oko knjiga, pernice, torbe, odeće i sličnih stvari, važno je deci reći i sledeće:
Učiteljica će očekivati da deca sede po 45 minuta koliko traje školski čas. Razgovarajte s detetom kako mu se to čini.
U razredu je određen broj dece, učiteljica je jedna. Ponekad će dete moći izraziti svoje mišljenje, ponekad ne. U porodici deca često dobiju punu pažnju i članovi porodice ga mogu u potpunosti saslušati. U školi često nije tako. Razgovarajte o tome kako se dete nosi s tim.
Takođe, upoznajte dete s činjenicom da je vreme za fiziološke potrebe planirano prema satnici i da se od njega očekuje da se užina ili odlazak na toalet obavlja kada je odmor.
Pokažite detetu da ste tu za njega od samog početka, da ste zainteresovani za njegova iskustava, budite rame za plakanje kada je potrebno i dajte mu do znanja da može računati na vas. Pri tome ne mislim da ste tu da pišete detetu domaće zadatke.
Učite decu od početka samostalnosti i nemojte raditi stvari umesto njih.
Prvih dana škole razgovarajte i o tome šta su domaći zadaci i dajte do znanja detetu da je izrada domaćih zadataka njegov posao, odnosno pripada njemu i nastavniku. Susrećem mnoge roditelje koji postanu ponovno učenici 1.-8. razreda, onda ponovo srednjoškolci i silno su frustrirani zbog toga. Čitaju lektire, pišu sastavke, nabavljaju plastelin, crtaju radove do kasno uveče… Oblikujte svoj odnos prema ovome od samog početka i vidite želite li ponovo u školu. Ako odlučite da želite, onda nemojte biti frustrirani zbog toga.
U redu je deci pomoći oko domaćih zadataka ili lektire kada od vas traže, ali nije dobro preuzeti odgovornost za poslove koji pripadaju deci, što roditelji često čine. Bitna je razlika između pomoći oko nečega i preuzimanja odgovornosti.
Budite pažljivi prema deci u prvom polugodištu dok se polako navikavaju na svoj novi ritam. Razgovarajte s njima i recite im šta je možda vama nedostajalo kada ste krenuli u školu (npr. više igre) i zajedno nađite načina da aktivnosti koje su voleli pre škole ostanu deo njihovog života.
Nemojte uveravati dete da će mu u školi biti odlično i da će odmah naći nove i dobre prijatelje. Ponekad se tako ne dogodi i deca se odmah na početku mogu osećati neuspešno. Radije im recite da će u školi biti puno dece i da verujete da će vremenom naći prijatelje. Pokažite da vas zanima kako će im biti, poželite im sreću i sa zanimanjem pratite njihove školske avanture.
Ako u životu vašeg deteta postoji bilo šta zbog čega se i inače ne oseća dobro pred drugom decom ili u socijalnim situacijama (npr. neka deca ne vole da nose naočare; neka se ne osećaju dobro u velikoj grupi, neka deca mogu biti opterećena nekim aspektima svog fizičkog izgleda i sl.) razgovarajte i o toj temi i probajte zajedno videti što dete može učiniti da smanji svoju napetost.
Deca su gotovo uvek sretna zato što kreću u školu. Pokušajte podržati detetov entuzijazam vezano uz školu i učenje. Dajte sve od sebe da taj entuzijazam opstane što duže. Stoga, ne opterećujte se ocenama, radije se usmerite na to kako dete može ostvariti svoj intelektualni, emocionalni i socijalni potencijal – njegov, upravo takav kakav je, neuporediv s drugima.
Po povratku prvih dana iz škole prihvatite sve detetove reakcije – i kada je sretno i kada je tužno ili povrijeđeno nečim. U tom osetljivom periodu važno je da ima svu vašu podršku – ne tako da ga uveravate da to nije ništa strašno, nego tako da zna da može sve reći i da ćete ga čuti, te zajedno videti šta može (i treba li št) učiniti. U školi deca počinju graditi jedan novi život i važno je da se uče oslanjati na vlastite, unutrašnje snage.
Autor: Dušanka Kosanović