Много пута сам чула родитеље који говоре како њихов шестогодишњак једноставно „неће да иде на спавање пре 10 или 11 сати увече“. Тај шестогодишњак би исто тако могао да неће да једе ништа осим сладоледа, да неће да пере зубе, да неће да остави телефон након 3 сата гледања у екран. Па му то, ипак, надамо се, нећете дозволити.
Здрав сан, онај од 21 до 7, изузетно је важан. За раст, развој, емоционалну стабилност, утиче на расположење и способност детета да испрати све активности које га чекају током дана. Зато, ако вам дете легне у 11 сати увече, не очекујте од њега да ујутру устане и обуче се без проблема, у школи буде концентрисано, а увече код куће добро расположено.
Мањак квалитетног сна дефинитивно утиче на дететово здравље и добростање. Ево које су последице тога да дете легне касно или дуго не може да заспи:
Утицај на физички и ментални развој:
Мање сна директно утиче на учење. Деца спорије усвајају нова знања у периоду наглог когнитивног развоја, што се у каснијем узрасту не може надокнадити. Такође, деца која мање спавају могу да буду и нижег раста.
Повезаност сна и гојазности:
У САД-у се од седамдесетих до данас гојазност код деце утростручила.
Брза храна и недовољно физичке активности свакако утичу на телесну масу. Ипак и мањак сна је један од фактора:
„Он директно утиче на хормоне који контролишу апетит – грелин (који га повећава) и лептин (који га смањује). Када не спавамо довољно, наш ниво грелина расте, а ниво лептина пада, и постајемо гладнији“, каже В. Дејвид Браун, дечји психолог специјализован за поремећаје сна.
Симптоми услед неспавања могу да личе на АДХД
Дете које није довољно спавало пати од великих промена расположења, раздражљивости и не може да се фокусира.
„Видимо неку врсту хиперактивности кад су деца преморена,“ тврди Тери Крејл, здравствени радник за проблеме спавања са клинике у Вашингтону. Са њом се слаже и Крег Канапари, ванредни професор педијатрије да Универзитета Јејл и директор огранка за спавање са Јејловог дечијег истраживачког центра – ненаспавана деца се понашају хиперактивно.
Остали проблеми недостатка сна
Услед недовољно спавања, деца могу да пате од анксиозности, депресије и заборавности.
Такође може да дође и до пада имунитета. Ова деца су склонија чешћим прехладама, вишем крвном притиску, као и могућности да се повреде.
Недостатак сна није проблем који можете исправити за пар дана. Ево предлога шта треба мењати како би дете повратило уредан сан:
– Излажите га светлости током дана што више.
– Омогућите му више кретања и физичку вежбу.
– Дајте му мање времена да борави пред екраном. Нарочито је забрањено да га дете користи пред спавање (било да је у питању ТВ, компјутер или мобилни телефон).
Плаво светло екрана нарушава лучење мелатонина, хормона сна. Др Браун каже да оно има исти ефекат на нас као и црна кафа. Да закључимо: 1-2 сата пре спавања нема екрана у дечјој соби.
– Дајте и сами добар пример: немојте користити екран у спаваћој соби.
– Направите добро окружење за спавање: Нека соба буде замрачена, са оптималном температуром (ни превише хладно, ни превруће), тиха, а кревет удобан.
– Успоставите рутину одласка у кревет која ће увек бити иста. Дете може да изабере пиџаму (како би имало осећај да се и оно за нешто пита код одласка у кревет), али не може да утиче на време одласка у кревет.
Добра је пракса да пре спавања увек изводите исте радње истим редоследом: купање, читање књиге, па и умирујућа музика.
Има ефекта и да уведете рекапитулацију за које догађаје тог дана дете треба да буде захвално. Овиме асоцијација на спавање постаје позитивна.
Мање од 5% деце заиста има поремећај сна. Сва остала имају недовољно добре организоване дневне активности. Нека деца имају и превише домаћих задатака, а друга устају прерано због тренинга.
Још једно добро решење би био и каснији почетак часова у школи, нарочито за адолесценте који су биолошки програмирани да касније лежу. Али на то родитељи имају мало утицаја.
Аутор: Мариа Милојковић