Dr Ljiljana Stanković, neonatolog i nacionalni koordinator Programa podrške dojenju, kaže da je dojenje nastavak veze između majke i deteta, kao što je bila pupčana vrpca u stomaku.
„Beba, inače, punih šest meseci ne može da vidi sebe kao osobu odvojenu od majke. Zato je ta bliskost ili potreba da bude uz mamu, da se hrani na dojci, nešto što je iskonsko i pravo i potreba svakog deteta“, ističe dr Stanković.
Dojenje je, napominje, mnogo više od hrane – to je način da se uspostavi bliskost, da dete zadovolji svoje emotivne potrebe.
Ukazuje da svega tri do pet odsto žena ima medicinski problem zbog kojeg nije u mogućnosti da doji. Međutim, podaci Unicefa pokazuju da je u Srbiji svega 19 odsto isključivo dojene dece do šestog meseca, kada se preporučuje uvođenje nemlečne ishrane.
„Pre četiri godine počeli smo aktivno da radimo na tome i došli smo do 19 odsto isključivo dojene dece sa šest meseci“, rekla je dr Stanković.
U društvu ne postoji dovoljno velika svest, kao ni znanje o važnosti dojenja i prednosti dojenja kako za bebe, tako i za mame. „Žena koja se porodila i doji svoje dete ima mnogo manje krvarenje, manju anemiju, ima manju šansu da dobije karcinom dojke ili jajnika, kasnije i mnogo manju šansu za prelom kuka“, ukazuje dr Stanković.
Formula, s druge strane, ne može da zameni majčino mleko, kada je reč o imunološkoj zaštiti bebe.
„Sve može fabrika da podesi, i minerale, i vitamine, i proteine, ali ono što ne može da dâ, to je imunološka komponenta. Mamino mleko luči antitela, luči imunoglobuline, leukocite, bela krvna zrnca. Mi zovemo to mamino mleko kolostrum – bela krv“, rekla je dr Stanković napominjući da je to temelj budućeg zdravlja.
Zbog svega toga treba pružiti podršku mamama, a ne nuditi instant rešenja koja neće biti dobra za zdravlje.