Сећате ли се периода живота када сте највећи део дана проводили напољу играјући се? Када вас је сунце пржило а прљавштина се завлачила испод ноктију? Да ли сте се играли са члановима породице или са децом из комшилука? Ко је смишљао правила? Ко је давао идеје за игру? Ко је био вођа групе? Да ли се сећате колико сте жудели да изађете напоље? Да ли сте имали тајно и специјално место за игру – неко дрво на које сте обожавали да се пењете или стара кућа у суседству? Да ли се сећате колико сте мрзели када би вас родитељи позвали да уђете у кућу и колико сте молили за само још 5 мин?
Уколико се проналазите у овим питањима, сматрајте се срећником јер сте искусили све лепоте игре. Игра је дечији посао и има нарочиту улогу у дечјем развоју.
Спонтана игра покреће цело тело, ум и дух. Током игре деца уче о гравитацији, притиску, правцима, креативности и кретању док јуре и траже једни друге; гурају се, рву и вриште, покушавају да нађу најбоље место за скривање и петљају са оним што имају како би „направили“ нову играчку од онога што већ имају поред себе.
Прочитајте и Јеротић: Немирно дете није исто што и неваљало
Очеви овде играју главну улогу. У књизи „Одгајите емотивно интелигентно дете“, др Џон Готман каже да многи психолози верују да тата који се са децом игра „грубих“ игара, као што су имитирање јахање коња, има значајан утицај на децу која уче о својим емоцијама. Замислите тату који глуми бесног медведа док јури ћерку по дворишту, или тату који држи дете високо изнад главе и помера га у свим правцима правећи се да је авион. Такве игре дозвољавају деци да буду мало уплашена, али у исто време узбуђена и да желе још. Кроз игру дете учи да прати татине реакције како би добило оно што жели. Схвата да ће вриштање и кикотање изазвати смех код тате и продужити игру, а када тата стане, научиће како да стиша узбуђење. Док „вежба“ овакву игру са татом учи да чита сигнале других када је игра у пуном јеку. Зна шта да уради како би довело до игре која му се свиђа, и како да реагује на друге у правој мери – како ствари не би измакле контроли. Учи како да „дозира“ емоције како би игра била узбудљива и забавна.
Дечија игра је значајно другачија од игре одраслих. За децу, игра је основни начин учења. Беба се игра испуштајући звуке који им помажу да науче да говоре а касније и читају. Дете учи којим покретима да прави различите звуке ударајући дрвеном или металном кашиком по разним стварима.
У игри се различита деца понашају различито, нека су стидљива а друга вође. Када деца измишљају нове игре уз њих смишљају и сопствена, нова правила. На тај начин се уче међусобном поштовању и уважавању. То значи да деца јако рано уче да прихвате правила која су формирала друга деца, али ће ти, који су некада смишљали правила наићи на друго дете, које има јачи карактер, и мораће да следи његова правила.
Из свих ових разлога, игра коју деца иницирају никако не би требало да буде замењена и потцењена у односу на игру коју „планирају“ и организују одрасли. Када схватимо значај игара улога у дечијем схватању себе и света који га окружује, дајемо детету прилику да се уживи у игру коју сам иницира и кроз коју може да научи и схвати који су његови интелектуални, емоционални и социјални потенцијали.
Прочитајте и Kaко да ваше дете не буде дрско и безобразно
Посматрајте дете док се игра у природи и видећете искрене емоције и показатеље среће и узбуђења; док тржи кроз гомилу лишћа, прескаче преко прскалице за воду у дворишту, гледа у сунце или скаче по каменчићима како не би дотакло земљу… Видећете очигледне показатеље неспутане креативности и усхићења.
Игра у природи за децу је прилика да искористе сва своја чула.
Зима је идеално време за игру напољу. Обуците децу топло, довољно топло да могу да остану напољу што је дуже могуће. Посматрајте креативност на делу док праве снешка, тврђаве од снега, грудве или снежне анђеле. Покажите им како сте се ви играли у снегу када сте били мали. Истражујте заједно. Покушајте да пратите трагове паса или мачака из комшилука. Колико отисака стопала можете да пребројите око куће. И запамтите – не постоји лоше време, само лоше облачење.
Можете се договорити, као породица, да ћете целе године проводити више времена напољу, него у кући, испред телевизора и телефона. Свима је потребан баланс, а поготову деци.
Дозволите им да истраже своју креативност и машту тако што ћете их пустити у природу како би видели шта све могу да направе од ствари које тамо пронађу. Док бораве у природи деца ће научити да је поштују, схвтиће како да брину о животињама, негују биљке и чувају природу за себе и друге.
Видећете како се њихов карактер развија када се удубе у активности које захтевају да смишљају сопствена правила, испланирају како ће од материјала који нађу да направе нешто шта су замислили, и да виде шта треба променити уколико им из првог покушаја нешто не успе. Биће очигледно да им се побољшавају математичке способности, да све боље разумеју законе физике и да граде своје лидерске способности.
Прочитајте и Дете се васпитава до треће године, после тога је касно
Првенствено искористите могућности које пружа ваше двориште, а касније се упутите у природу. У околини сваког града постоји много места која се могу истражити. Играјте се са својом децом и посматрајте како развијају своје когнитивне, емоционалне и аналитичке способности.
Извор: pino-toys.rs