И интелигентна деца имају дислексију
Тешкоће у савладавању читања и писања утврђују се тек на крају другог разреда основне школе. Често се симптоми приписују лењости и несташлуку, па проблем дуго остаје маскиран
Без обзира на то да ли је дете просечних или натпросечних интелектуалних потенцијала, може да испољи потешкоће у савладавању читања и писања.
Иако ове тешкоће могу да се уоче већ на почетку школовања, дијагноза се обично поставља тек пред крај другог разреда. Тада се дефинитивно примећује одступање од нивоа читачких способности вршњака.
- Дислексија и дисграфија су најчешћи развојни поремећаји са којима се сусрећемо на почетку школовања – каже Виолета Правдица, логопед Дома здравља Вождовац. – Сметње се испољавају у областима течности и брзине читања и писања, као и тачности разумевања прочитаног. Међутим, врло је битно да се разликују деца са несавладаном техником читања од детета са дислексијом. За дете са дислексијом је карактеристично да стално прави исте грешке у читању без обзира на то што се примењује добра метода у његовом савладавању.
С обзиром на то да су симптоми дислексије врло сложени и бројни дешава се да их не препознају родитељи и учитељи.
- Није реткост да симптоме тешког савладавања читања и писања родитељ и учитељ приписују лењости и несташлуку детета – каже Правдица. – Ове потешкоће у учењу углавном су јако изражене и дуго трају, тако да је неопходно да се превазиђу уз одговарајући метод учења.
Дислексија није болест и не лечи се у дословном смислу те речи. Узрок њене појаве није сасвим јасан, али се зна да она погађа готово 10 одсто малишана. Јавља се и међу надареном, креативном и успешном децом.
- Важно је да се истакне да дислексија и дисграфија нису резултат смањене интелигенције, а нису ни проблем понашања и мотивације – каже Правдица. – Зато њихову дијагностику и третман може да установи једино логопед. Третман се спроводи индивидуално, уз сарадњу са учитељима, школским психолозима и родитељима. Учитељи су у обавези да прилагоде и модификују свој начин рада у односу на способности и потребе сваког детета.
Везивање партли
Дислексију је могуће потврдити на основу „словкања“ и неповезивања речи при читању. У случају дисграфије долази до изостављања, замене слова или слогова, неуредног рукописа, мешања великих и малих слова, неправилне величине и облика слова, недовршених слова, смањене брзине писања или преписивања, опште нечитљивости, згрчених прстију приликом писања. На овај поремећај указују и необичан положај тела, ручног зглоба и папира приликом писања. Затим, непотребно брисање написаног, дете се често збуњује без видљивог разлога, нејасна артикулација лево-десно, тешкоће у вербалном изражавању. Могу да буду присутне и потешкоће с облачењем, обувањем, везивањем пертли…
Извор: Новости