Spoljašnja kontrola škola – reakcija prosvetnog radnika
Dokoni popoovi i kučiće krste !!! Što se oni više bave evaluacijama i gnjave direktore,a direktori nastavnike to je situacija u prosveti sve gora. Pitam se ima li gore nego sada? Ima-uvek ima! Papirološki sve treba da štima , gomila i gomila papirština i evidencija …. Smrvljeni i umorni nastavnici koji posle nemaju volju za rad sa decom užasavaju se ovoga jer im nimalo ne ostaje vremena za kreativni rad što je njihova osnovna funkcija ,a ne pisanje portfolia, evidencija standarda.
Ministarstvo prosvete godinama već pravi iluziju da nešto važno radi po pitanju kvaliteta škola. Kako koje ministarstvo dođe tako svako otkriva nešto novo ili prati svetske trendove, a uz sve to, pokušava da se dodvorava roditeljima.
Nastavnicima se nameće administracija ,a oni plašeći se za svoja radna mesta do savršenstva to nacifravaju, a za rad sa decom im ostaje onoliko koliko im je snage ostalo. Ko još pita gde su tu deca -učenici? Pa negde u brojkama i u fasciklama. Tu je i opterećivanje nastavnika IOP-om, standardima, inkluzijom , školom bez nasilja… Nikad više kontrole, nikad više mobinga , nikad više seminara ,a nikad gora situacija . Deca koja sve manju znaju! Isfrustrirani profesori i roditelji! Nasilje koje cveta po školama …
Pustite profesore da rade svoj posao i ne izmišljajte više gluposti jer ćete i ovo malo što je ostalo uništiti.
Velika zamerka prosvetarima što se ponašaju kao uplašeni miševi i trpe sve to i prilagođavaju se promenama kako vetar dune bojeći se za svoja radna mesta. Čast struke se tako ne brani!!! Od koga deca da uče? Od onih koji su uplašeni i spremni na kompromise na štetu svih?
Sada smo stigli do toga da je najvažnija stvar papir ,a ne učenik i njegovo funkcionalno znanje!
S.C.
Vlasti ne veruju nastavnicima. Smatra se da oni ne znaju šta rade ili kako rade, ili su zlonamerni?
Sta da komentarisem, posle 30 god,rada imam 60% fond i platu. Ne zanimaju nikakva pisanija i slicne gluposti. Na seminare o lepom ponasanju nastavnika ne idem, posteno radim sa decom, sve ostalo ignorisem, pokusavam da sacuvam zdrav razum….
Tacno 100%
Stvarno, neki su ,nemajuci sta da rade, smislili toliko gluposti a i pojma nemaju sta je ucionica (jedino ako se jos uvek secaju svog polaska u prvi razred) sto ne verujem.
Uf, isto kako I kod nas, a ja mislila da smo jedini! 🙁
svuda je sve isto i SIVO 🙁
pa sta reci, sta ste izglasali to ce i da pokusate! Ministar kao da je pao s Marsa se ponasa!
Večiti problem je što zakon uređuju ljudi koji nemaju ni minuta radnog iskustva sa decom.
Ubise svaku kreativnost i volju papirologijom i besmislenim zahtevima.
Ali,nije da nema hrabrih…samo su u manjini. Svojevremeno sam citala o prosvetarima iz Cacka , koji su odbili da prime externu inspekciju. Svaka im cast na tome! Svi bi trebalai da ih tako ignorisemo. Zanima me samo sta je na kraju bilo sa tom skolom i tom situacijom. Da li neko mozda zna?
Kolega, vaš tekst više govori o onima koji su promašili profesiju nego o nastavnicima koji taj posao rade kvalitetno i časno. Pokušaću da objasnim, deo po deo odgovarajući na „izazove“ iz vašeg pomalo gnevnog teksta. Gnev je opravdan ali, čini mi se, pogrešno usmeren.
Admnistracija ne treba da bude sama sebi svrha već da nam pomogne da kvalitetnije uradimo svoj posao. Ono što realno niko nikada neće pročitati i nikome nikada neće trebati, i ne treba da se piše! Inkluzija se ne radi papirima, borba protiv nasilja se ne radi papirima, a dokumentovati ne znači pisati eseje o svakom našem koraku! Napisati samo ono što je važno da bude dokumentovano i ne bude zaboravljeno. Kao dokaz i putokaz. Kratko i suštinski.
Nastavnik koji piše nepotrebnu adminsitraciju je sam za to odgovoran. Niko nema pravo da ikoga natera da piše nešto što nije propisano nekim aktom. Ne pišem ovo kao parolu. Provela sam 23 godine u učinoici i uvek mi je bio prioritet rad sa učenicima i rad na sebi. I pored uspeha i nagrada uvek sam bila „na tapetu“ (tj. na spiskovima „opomene“ na oglasnoj tabli) zbog toga što nisam pisala onako kako je neko zamislio i nadogradio propise po sopstvenom nahođenju. Ono što je vremenom, u proteklih desetak godina naraslo kao zahtev za adminsitracijom svakako nije dobro i protiv toga se sada i borimo! Ne može se ne zapisati uopšte ono što je neophodno, ali kratko i na smislen način svakako može i treba.
Imate tokom nedelje 40 sati od kojih provedete na samim časovima 20*45’=900’=15 sati. Da ne širim priču, računica je ovde sasvim jasna koliko nam je još sati nedeljno ostalo… Nema toliko teksta u školi koji bi se pisao 25 sati nedeljno, tj ako neko zaista toliko provede u pisanju onda debelo nije razumeo ni propise ni svoj posao. Neka 5 sati ode na odmore (mada zakon kaže pola sata dnevno), ostaje vam još 20 sati. To je više nego dovoljno da se pripremite za čas, jednom mesečno isplanirate šta ćete raditi na časovima tog meseca i ako ste odeljenjski starešina da uradite redovne nedeljne statistike izostajanja i ostalog što ide uz tu dužnost, ali i da veći deo tog vremena ipak posvetite učenicima izvan onih 45′.Ne verujem da baš svakog dana provedete u školi pišući administraciju 4 sata… Toliko se ostaje samo par dana pred veća i kraj polugođa i to često da bi se nadoknadilo ono što se nije radilo redovno. Taj „prekovremeni“ rad inače kompenzuejmo tako što smo u školi manje tokom mirnijeg dela nastavne godine, kao i za vreme dok su učenici na raspustu.
A sad idem redom da vam odgovorim na ostala pitanja ili postavim potpitanje tamo gde ne razumem krtiku (ne kažem da nije opravdana, ali želim da popravimo što se popraviti može).
Portfolio za početak napišete na jednoj strani (ne treba vam više od sat vremena godišnje), osnovno, npr. početkom jula ili krajem avgusta kad nemate časove već imate 8 sati dnevno za sve ostalo (admisntraciju, pripremu kabineta, planiranja i dogovaranja sa kolegama), a kasnije samo dopisujete kad uradite nešto, dobijete nagradu, napravite ugledni čas. Dopišete u njega jednu rečenicu i to je to. Dokazi u vidu sertifikata su već u vašem dosijeu u pravnoj službi. Nema osnova da neko zahteva da fotokipiratei detaljno opisujete sve što ste ikada uradili da bi napunili kartonsku fasciklu. To s pravom možete da odbijete.
„Evidencija standarda“ – ne znam šta je to i ko to od vas traži i sa kojim obrazloženjem? A poštovanje standarda je nešto što apsolutno svaka struka zahteva. Da li bi pristali da vas leči lekar koji ne poštuje standarde? Sa li bi ste kupili hranu koja nije pripremljena u skladu sa standardima?
Nastavnik koji misli da svoje radno mesto treba da spasi papirima a ne radom sa učenicima bez tog radnog mesta i treba da ostane i ustupi ga onima koji će se organizovati tako da više rade sa učenicima a manje pišu. Ali moraju da zapišu toliko da bi dokumentovali taj svoj rad. U svakoj struci, bez izuzetka, zaposleni je odgovoran da na neki način evidentira i svom pretpostavljenom dokumentuje šta je uradio.
Škola će biti bez (ili bar sa manje) nasilja ne ako pišete izmišljene izveštaje nego ako ste za vreme odmora sa učenicma u dvorištu, ako ih angažujete na nekom društveno-korisnim radu u školi, pravilno rasporedite zaduženja onima koji imaju višak energije, razgovarate kada uočite da im je to potrebno, ako nastavnici fizičkog redovno drže svoje sekcije i adektavno sportski angažuju svako dete prema njegovim mogućnostima, sklonostima i razvojnim potrebama.
Više seminara? Do sad je bilo 120 sati za 5 godina, tj 24 sata godišnje, odnosno 3 dana stručnog usavršavanja u struci koja zahteva da pratite razvoj i nauke i obrazovnih tehnologija, u struci koja propagira deci učenje i usavršavanje. Tri dana uložite da bi bili bolji u svom poslu preostalih trista i nešto. Nije tako mnogo. I pre 30 i 40 godina provodili su nastavnici svakog januara po nekoliko dana u Beogradu na seminaru. Sad je lakše, dođu nastavniku seminari u sopstveni grad, školu, ima ih na internetu, ne mora da ide na taj jedan koji je za sve isti već ima slobodu da izabere od onih više stotina iz kataloga baš onaj koji mu treba da bi razvijo sebe tamo gde je uočio da mu nedostaju kompetencije. Teško da je neko od nas toliko savršen da baš ništa novo ne mora da nauči.
E sasvim se slažem da ne treba niko da bude uplašeni miš i da piše ono što nije ni propisano ni potrebno. Na žalost, često sam svedok, kroz pritužbe nastavnika, da su zatrpani pisanjem nečega što zaista ni jedan propis niti zdrava logika ne zahtevaju. Da im se traži prepisivanje koječega, insitiranje na papirima umesto elektronskih zapisa, da se traži opširno pisanje nečega što je teže posle i pročitati i razumeti umesto sjezgrene efikasne evidencije.
Sistem ne zahteva gomilu papira na prvom mestu, ti papiri upravo i govore o tome da su na prvom mestu učenici i njihova dobrobit, funkcionalno znanje a ne administriranje. Papiri samo treba da isprate taj rad. Diskretno i kvalitetno, a ne opširno. Ko to radi drugačije (ili od drugih zahteva drugačije) promašio je profesiju.
Ko plaća seminare? Nastavnici od smanjene plate. Blokirani računi u školama. Škole bez sredstava za higijenu, kreda i flomastera, interneta.
Odgovorno tvrdim da jedan čas pripreme, pisan u elektronskom formatu, sa kvalitetnom multimedijalnom prezentacijom traži najmanje jedan sat efektivnog rada. Zamislite da nastavnik,naročito u s.stručnim školama ima i po 3-4 razna programa, a stručna znanja se neprestano inoviraju…
SM.Pa edukujte malo rukovodioce,stručne službe,eksterne kontrole (valjda se tako zovu). Oni traže papire.
ČAČAK – blokada informacija.(ne žele određene ljude ili eksterno vrednovanje!)Ni Gejo nije ok pa Niš trpi.Ja lično sam za savetodavno vrednovanje a ne ocene dovoljan 2.Nastava i učenje ocena 4 a *papiri loši*.
pogledajte plan i program 1-4. razreda osnovne škole..određivali su ih oni koji su ili nesposobni ili zlonamerni.. deca dobiju otpor prema učenju, izrazito nefunkcionalno znanje, prezaštićenost do nesposobnosti osamostaljivanja…a mi na seminare o motivaciji učenika… zamuti se izvor, od prosvetnih radnika se traži da reku čiste kofama i krpama
Tako nam ide kad menjaju ministre prosvete kao drugi čarapu. A svaki novi bez prethodne provere želi uvesti nešto novo misleći da je to dobro a ne zapitajući se da li je to dobro za decu i za zaposlene u prosveti.
Snežana Marković
“(…= borba protiv nasilja se ne radi papirima, a dokumentovati ne znači pisati eseje o svakom našem koraku! Napisati samo ono što je važno da bude dokumentovano i ne bude zaboravljeno. Kao dokaz i putokaz.“
Ako je to tako, zašto se onda dešava da ocena iz vladanja, koju je donelo N. veće, postaje nevažeća kad rodtelji uzmu advokata i on se uhvati za neku nevažnu stvar, koju niste zabeležili?
Potpuno se slažem sa iznetim u tekstu, do kraja…međutim ovo retko kome nije jasno ali šta dalje kkoji su predlozi…?!
Moja majka je prosvetni radnik u penziji i pre x godina imala je istu „problem“. Jos uvek se secam da je pisanje planova bilo gore od najgoreg PMS-a. A posebno se secam njenog cviljenja kako je „morala“ da te svoje planove daje nekim od koleginica na prepisivanje. E sad nekome je tesko padalo pisanje, a nekima prepisivanje. Oni koji su pisali bivali su i kreativni na nastavi, prepisivace je suvisno i komentarisati. Kasnije je bila inspektor i obicno je govorila…zali boze predjenih kilometara i ispisanih izvestaja (evaulacija) ….. polovina nastavnika ( hemije, a pre svega domacinstva ) da se ona pitala nije vise trabala da ulazi u skole, a nazalost neki od njih i danas cekaju penzije u istim. A takvi su imali nikakve planove a samim tim to nije ni moglo korespondirati sa odrzanim casom. Sve bi to moglo imati smisla, ali nazalost jos uvek nema. Zato kad vas Ana sve digitalizuje, onda ce biti mnogo lakse copy-paste.
Tačno sve! Ja radim skoro 30 godina i sve faze sam prošla. Sa mnogo većim znanjem su izlazili đaci kada smo imali samo plan rada i pripreme za čas. Za mene je najlepši deo mog posla BIO čas,sada su mi to oduzeli.