Nikada više medija, nikada manje istine.
Nikada više priča o ljudskim pravima, nikada manje poštovanja čoveka.
Nikada više studenata, nikada manje koristi od njih.
Nikada više titula, nikada manje ljudskih veličina.
Nikada više političara i stranaka, nikada manje prave politike.
Nikada više humanitarnih organizacija, nikada manje solidarnosti i humanosti.
Nikada više lepote, nikada manje svesti o pravoj lepoti.
Nikada više vernika, nikada manje vere i vernosti.
Nikada više naučnika, nikada manje vere u nauku…
Nikada više sredstava za komunikaciju, nikada manje pravih ljudskih spojeva.
Nikada više talenata, nikada manje mogućnosti da se ispolje.
Nikada više priče o parama, nikada manje mogućnosti da se na pošten način zarade.
Nikada veće mogućnosti putovanja, nikada manje onih sa kojima bi to nešto moglo da se vidi.
Nikada više priča o ekologiji, nikada manja mogućnost da se nešto stvarno promeni.
Nikada više glumaca, nikada manje potrebe za pozorištem.
Nikada više slikara, nikada manje poštovalaca slikarstva.
Nikada više umetnika, nikada manje prave umetnosti…
Nikada više priča o ljubavi, nikada manje ljubavi.
Nikada više snova, nikada manje ostvarenih.
Nikada više interesa, nikada manje ideala.
Nikada više forme, nikada manje sadržaja.
Nikada više humora, nikada manje prave duhovitosti i smeha.
Nikada više priča o seksu, nikada manje vođenja ljubavi.
Nikada više priča o patriotizmu, nikada manje pravih patriota.
Nikada više sigurnosnih kamera i policije, nikada više laži i prevara.
Nikada više navodne stručnosti, nikada više kvarova.
Nikada više doktora, nikada više bolesti.
Nikada više informacija, nikada više dezinformacija.
Nikada više prijateljstava, nikada više lažnih.
Nikada više…
Nikada više…
Nikada više…
… A, u stvari, nikada manje ljubavi i ljudskosti!
Nikada više…
Nikada više…
Nikada više…
…onakve zemlje i onakvog sveta.
Autor: Stefan Simic