Problem nedostatka kvalifikovanog nastavnog kadra u školama, pre svega nastavnika matematike, fizike i hemije, aktuelan je već godinama unazad, ali bez tendecije da bude rešen. Naprotiv, svake godine on je sve veći, a sudeći po broju svršenih srednjoškolaca koji konkurišu na nastavničke smerove, stanje je alarmantno.
Za emisiju „Probudi se“ na televiziji Nova S na ovu temu govorile su profesorka srpskog jezika i književnosti u Matematičkoj gimnaziji Anđelka Petrović i profesorka matematike u Devetoj gimnaziji, Milena Marić.
Anđelka Petrović je na svom Instagram profilu posvećenom upravo nastavnicima i studentima postavila pitanje zbog čega mladi ljudi ne žele da budu nastavnici, a kako kaže, najčešći odgovori su mala plata, nepoštovanje prema profesoru, a pojavila se i tema ljudskog dostojanstvu.
„Ipak, onoj odgovor koji je za mene najbliskiji bio je taj da se Filološki fakultet zamrzao u vremenu i da je on, iako nama draga, ipak okoštala tvorevina i da ne osluškuje potrebe mladog čoveka u 21. veku i da oni kupuju uslugu, informaciju i čini mi se da Fakultetu nedostaje marketinška strategija, ali i kurikulum koji bi odgovorio zahtevima ciljne grupe. Jer i mi prodajemo jednu vrstu usluge.“ – kaže prof. Petrović.
Da su deca danas drugačija u to nema sumnje. Ali, svaka generacija je drugačija i sigurno su i za nas govorili ono što se govori za decu danas, kaže prof. Marić.
„Ja nemam taj osećaj da me roditelji ne poštuju, niti osećam neki pritisak koji se tiče ocena, što ne znači da toga nema. Ako ja mogu da govorim o školi u kojoj radim, mogu reći da su, što se toga tiče, uslovi za rad idealni.“ – rekla je profesorka Marić.
Milena Marić podseća na to da je vrlo bitan faktor činjenica da mnogi studenti Matematičkog fakulteta već na trećoj godini studija dobijaju ponude za posao gde će raditi za platu koja je bar duplo veća nego u učionici.
„Mi već u ovom trenutku imamo deficit nastavnika matematike, mislim da ih nedostaje 700. Ako mene pitate, mislim da matematiku treba da predaje nastavnik matematike. Vi imate slučajeve da predaju ekonomisti, nastavnici geografije jer u manjim sredinama nemate matematičare i nemate koga da zaposlite. Direktori onda imaju dve opcije – ili da deca gube časove ili da nađe nekog ko nije stručan da predaje. Zaista ne znam šta će se tek desiti za nekoliko godina.“ – objašnjava Marić.
S obzirom na to da je reč o smerovima koji đacima nisu toliko primamljivi, te je tako za prolazak na nastavničke smerove dovoljan daleko manji broj bodova nego za neke druge fakultete, dešava se da tu „završe“ oni studenti koji nisu upali na neke druge fakultete.
„Nije retkost da neko pokuša da upiše FDU, pa ne uspe i onda dođe na Filološki fakultet. Međutim, moje mišljenje je da nije fakultet taj koji vas pravi nastavnikom. Nastavnikom vas čini učionica. Kad zakoračite u učionicu, tad otkrivate da li ste za taj posao ili niste. Stalni kontakt sa decom, roditeljima, kolegama, spremnost da se konstantno usavršavate je ono što je bitno. Onog trenutka kad dobijete diplomu, vi ste zapravo započeli svoje obrazovanje kao nastavnik.“ – kaže Anđelka Petrović.
Sa ovim se slaže i prof. Marić, koja dodaje i to da se dobar deo nastavničkog rada, onaj koji se tiče pripreme za nastavu zapravo i ne vidi.
„Vidi se tih 45 minuta koliko traje čas. A moji đaci su vrlo ambiciozni, dobri đaci i na čas većina njih dolazi spremna. I ja onda osećam odgovornost prema njima, da se i sama ozbiljno pripremim za svaki čas. I tu se onda moram dotaći te plate. Ja mogu da potrošim mnogo vremena na pripremu za čas, a neko drugi može da ne potroši nimalo vremena i mi svi na kraju imamo istu platu. Ne postoji nikakva nagrada za ljude koji se trude više. Zato ne mislim da su fakulteti odgovorni za to što đaci ne upisuju nastavničke smerove, već bi resorno Ministarstvo to trebalo da rešava.“ – rekla je Marić.
Tema položaja nastavnika u društvu takođe se svakodnevno nameće.
„Ja bih bila jako nesrećna kad bih u svom poslu poštovanje i dostojanstvo gradila kroz platu. Zato što poznajem i ljude koji imaju jako visoke plate, ali ja ih ne poštujem i ne smatram da zaslužuju moje poštovanje. U tom smislu ne mislim ni da meni moji učenici poštovanje ne iskazuju zbog visoke plate jer je nemam, već iz sasvim drugog razloga. Dakle, bilo bi dobro da plata bude adekvatna, ali ne želim da je dovodim u vezu s poštovanjem jer, na kraju krajeva, ja u toj učionici sprovodim ne samo obrazovni, nego i vaspitni proces i čemu onda učim decu? Da onaj ko ima velike pare, zaslužuje i veliko poštovanje? U mom vrednosnom sistemu to nije tako.“ – objasnila je prof. Anđelka Petrović.
„Niko meni ne može da izgradi ni integritet ni poštovanje u učionici, ako ga ja ne izgradim sama“ – složila se prof. Marić.
Da postoje načini da nastavnik zaradi dodatno, uz nastavnički posao, pokazala je profesorka Petrović. Ona je radila na različitim projektima, a pored toga je i autor udžbenika.
„To i jeste ono što mladima treba objasniti. Ako se opredelite za nastavnički poziv, vi se ne morate u toj učionici mumificirati. Mislim, vi to možete. Ako je to vaš izbor, možete se mumificirati i skapati od dosade zajedno sa đacima. Ali, postoje aktivnosti i mogućnosti koje vam baš to obrazovanje i činjenica da dolazite iz učionice pružaju. Jer sve te aktivnosti koje sam pomenula ja radim upravo zato što imam iskustva u učionici, ne zato što sam prepametna, već zato što njima treba čovek iz prakse.“ – objašnjava Anđelka Petrović.
Profesorka Marić slaže se sa konstatacijom da postoje prilike da se radi izvan učionice.
„Ako ste ekspert, ako ste dobri u svom poslu, često će vas zvati sa strane da radite. Ali da biste došli do toga, morate mnogo da radite na sebi i da se usavršavate. Kao i u svakom poslu.“ – rekla je ona.
Koliko utiču profesori na izbor zanimanja svojih đaka obe profesorke su saglasne – mnogo.
„Imam učenika koji želi da upiše matematiku, ali će pokušati da paralelno studira i književnost. Videćemo kako će to ići, ali, tu strast i ljubav prema nekom predmetu, to samo i isključivo nastavnik može da probudi. Oni ako vide da vi celim bićem živite svoju profesiju, naravno da će to poželeti i sami. I zaista mali broj njih uopšte i razmišlja o plati, kada vide koliko vas posao ispunjava i koliko im vi dajete i koliko vas to davanje ispunjava.“ – zaključuje prof. Petrović.